Употреба речи безазлену у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али, ето, тај није за мене! Дакле, праснуо је гром; људождер се препао и родио се бог. Упуштам се у ту безазлену дјетињу игру, у игру стварања богова. Стропошта се празна канта; дијете се препало, и родио се други бог.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео. Сад му све изгледаше друкчије.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

При томе нам ова перспектива прикрива бар једну, али зато нимало безазлену појединост: да дветри такве изразите и несвакидашње индивидуалности обично собом и знаменују целе уметничке правце.

Ћипико, Иво - Пауци

Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. Они приступише један другому и усрдно се руковаше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности