Дучић, Јован - ПЕСМЕ
— Сама врба стоји... САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Замислих Меланију како стоји за катедром с оном својом безбојном косом, очима и свим осталим и одмахнух главом. - Не верујем да сам способан да напишем такво писмо!
Милићевић, Вук - Беспуће
која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим успоменама, изравната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, празном љубављу. Тек иза толико недјеља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше.