Употреба речи безбрижан у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, једри и румени образи, према оним тужним изразима сакупљене гладне сиротиње...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Имају безбрижан живот, док су ждребета, лепши него живот јагањаца, које људи кољу још док су мала деца. Имају сретан брачни живот у

Петар, најбогатији, међу братенцима, надмен, весео, безбрижан, прошао је, и кроз Токај, као кроз крчму пуну кирасира. Њега, нико, није смео да такне, а то му је било доста.

Био је сретан, ожењен, женом која га је волела и која је имала, кроз месец, два, да роди. Био је безбрижан. На ноћишту, виђао би своје братенце, који су били исто тако сретни и весели, па су ђискали у колу, сваке ноћи, и

Будућност му се сад указа у силуети Бахмута. Живот, како га је Укшумович водио, безбрижан, у коцки, у јахању, у лову, у маневру. Ко то не жели могао је сићи на Азов па се ноћу клати са Татарима.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

је л' сигурно да ћу ја сутра добити нов пасош? СПАСОЈЕ: Сутра или, рецимо, прекосутра. ШВАРЦ: А кажете, могу бити безбрижан? СПАСОЈЕ: Сасвим! ШВАРЦ: И могу ићи? СПАСОЈЕ: Чекајте!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Био је потпуно безбрижан и кад су стражари почели да га опкољавају. Нити је викао, нит се освртао. Лењ, толико лењ да га је крмача трзала и

одаја Аранђелових, али је знао да нису довољно лепушкасте, да би то трајало годинама и да би му то, заувек, осигурало безбрижан живот.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И, слушајући потмулу грмљавину топова, људе обузима притајена дрхтавица. Али спољни изглед је ипак безбрижан, наоко ведар, војници се шале, или се смеју само једним крајем усана.

А тешка оморина притисла земљу, као да је дави. Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза који је дигао негде уз пут.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Био сам заостао иза осталих. А моје мисли, једнако су још пратиле мог друга на оном његовом путовању о којем ми је, безбрижан, са горким хумором, причао.

Давали су ми, на пут, своје младе лирске песнике, да ми све то испричају: како воле свој живот, сад сасвим безбрижан, како траве расту, звезде трепере, и како ће Изар, ускоро зелен и модар, као крила орлова који се спуштају са Алпа,

Ту вам лете закони, програми, као киша, и Реноар, код кога на први поглед избија „стари сатир“, безбрижан и ведар, испада најдубљи „Грüблер“. И то не само над техничким питањима.

Пред њима, насмешен, са брда на брдо, са реке на реку, ето, ја, збуњен и безбрижан, играјући, поскакујући. 1924. ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Парис, моји мртви другови, трешње у

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу, И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу, и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи занавек.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На одрубљеној глави, причало се, очне су дупље биле празне. Отада је постао готово безбрижан: као да је до краја наслутио зашто се обрео, без вида, међу људима.

одвише тешко али је он наслућивао да би могло бити најтеже не само зато што више није био млад и што уопште није био безбрижан. Први пут у животу није био сигуран како ваља да поступи. Реч је, опет, била о куповини.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу; И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи за навек!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ПРОМЕНАДА Кроз отворен прозор, несташан и мио, На завесу ветрић невидљиви слеће, И њоме се игра безбрижан и чио; Ноћ на пољу лежи, мир се по њој креће.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

* Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече? Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака. И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст.

Ћипико, Иво - Пауци

— зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан, — док га с вида не изгуби. Газда Јово, око десет сати ујутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.

— вели, спртивши се. И држећи торбу у руци упита: —У што ћеш да их преручим? — Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан. Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи.

Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије. Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И донеси Нани једну лимунаду. Пред вечеру, ушао је код Нане Срба. Леп младић. Лик ведар и безбрижан, као да је све на свету добро, и цео свет Србин!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је хитар, лукав, домишљан, неустрашиво безбрижан и помало шерет као они познати и омиљени народни типови из народних приповедака.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности