Црњански, Милош - Сеобе 2
Нероткиња, весела, безбрижна. Сем тога, завидела јој је и на томе што су је њена деца – Кумријина деца – волела више, ваљда, него своју мајку.
“ била је реченица са којом је девојче, најчешће, склопило очи, кад би сан почео да је хвата. Била су то безбрижна времена.
Теодосије - ЖИТИЈА
Сада разумедох за чиме сам непрестано жудео. Блажени су и трипут блажени они који су се таква безбрижна и неметежна живота удостојили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Можда нам је ово последња безбрижна ноћ... Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело. Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Не говори тако гласно!“ Нас двојица погледасмо га зачуђено. „Моја драга безбрижна господо“, рече нам он, „Ви се распричасте о Галилеју, Ђордану Бруну и Копернику, а заборављате да се та имена не смеју
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Но све их је више, а стаза се шири, Води ли нас гробљу, где се свесно мири Безбрижна веселост и старачки сумор? Мириси нас гуше, но циљу смо ближе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су
Ћипико, Иво - Пауци
— Ти ме, Машо, не разумијеш и, ваљда, не можеш да разумијеш; ти си од нарави безбрижна, снажна... Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Деца су као дворске будале: беспослена, безбрижна, партаична, језична и пакосна. Кад деца негде преузму инат или презирање, могу да буду, баш као дворске будале,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
За њим, нешто мање погнут, пожури Николица, а за Николицом потрча куја, безбрижна као и увијек по дану. — Е, сад је ред на мене! — узбуђено прошапута Стриц и натуче шешир на главу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Променила се Зона; постаде дете друкчије. Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она увек, пре но што