Употреба речи безбрижни у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

до доласка своје фамилије, имати у Токају, да живи весело, да живи у веселом друштву, у ком су сви као фамилија, и сви безбрижни.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Гледајући их на послу добија се утисак, као да мисле само на одлазак и долазак, а да су за време целога пута потпуно безбрижни. У поређењу са ранијим, данашње је кириџијање свакако безначајно.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ихај-хај, па зар све око нас није једно велико дјетињство и безбрижни несташлук, једно весело ходање на глави, које само уозбиљавају и кваре строге маме, пољари, жандарми, попови и разни

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Крећући на пут озбиљно рече: „Чувај се Лисца, безбрижни Пијевче!“ Весељак Пијевац! Таквога створа никада није родила гора.

Жарко и Жућа у чуду стоје, пред њима бљеште чаробне боје, смјешка се ведри безбрижни дан. Жарку се чини као да снива: какве ли тајне љепоте скрива предио овај, из прича знан?! . . . . . . . .

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А куће промичу, све их је мање, одстојање од касарне се све више смањује, а с тим, чини ми се, ишчезава и онај безбрижни живот...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом тамном радост зулума, згаришта и шума, и горди, безбрижни смех убица. Под гором високом у вечери јасне, шаптаћеш ми речи плахе страсне, и нудити недра најежена бела.

На Итаки ће да се удари у сасвим друге жице. Свеједно да ли ја или ко други. 1920. СУМАТРА Сад смо безбрижни, лаки и нежни. Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала.

писати о парламентима, Европи, изложбама, Србима на Сен Мишелу – да заборавите већ једном све, да се опет једном, безбрижни, сетите вечности. Стојим високо.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

у лук над угрејаном фуруном и таре длан о длан: они танко шуште као да су од суве јеловине, Аћиму су сувише весели и безбрижни, па приђе прозору и поче ноктима да гребе ледено жбуње са стакла, да боље види вратнице и пут поред јасенова.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Они спавају, ти наши синови, У својој крви, безбрижни к'о тићи, Заборављени к'о мртви кринови, И поносити к'о стари племићи.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

309 Примера ради, за прва три стиха Суматре или, боље рећи, за ову прву строфу: Сада смо безбрижни, лаки и нежни.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Весело, друзи! Наша ћуд Весеље нама гради. Безбрижни Бахус, жив и луд, Где грожђе своје сади, Наравствен нектар, прекор строг, С досадом нек се баце; Уклон'те дакле с

сваког дана, Да се натраг вратим у пределе сретне, Где сребрни вали тихога Јордана 3апљускују поља и обале цветне Где безбрижни пастир у чудној самоћи Слуша тајни шумор са Мртвога мора, И скромно верује да у тихој ноћи То сâм господ иде преко

“ Толико рећи је хтео, Но та га уплаши мисо. Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе где Амор безбрижни спава, И трипут палицом куцну. И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности