Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Често олуја, кад се клониш беда, У кући мирно почивати не да; Хита безвољне међ метеж и буну, Несреће пуну. Невиност често под неправдом страда, Врли се газе, злост и порок влада.