Употреба речи безвољно у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Хоћете ли да ме послушате бар данас? (Пружи му руку.) АЉОША (погледа га у очи и безвољно му даје руку). ПАВЛЕ: Тако, тако! Идите мало у друштво, разведрите се! (Погледа га.) Чекајте, не можете такав.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ублиједјела, неуредна плавуша вукла је безвољно своје обилато и млитаво тијело, у коме као да су одједном попустиле све унутрашње стеге.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А и сам Мита тако се чудно понаша да се нехотице јавља примисао: можда умире зато што се болести не одупире, што се безвољно препушта умирању.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

себе истинитог и неразлучног, У дизања, отупљења, у неизлечиви пад: Зато га ваљда, баш на бескућства дан, спусти Бог. Безвољно њему псовка појури, Не знајући за руку што пружа ми се из детињства Да спречи тај кобни глас и спусти длан на уста; О,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности