Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СРЦЕ Моје тамно срце, то је део свега — Са звездама трепти, хуји с ветровима; И онда кад стоји безгласно међ свима, Један громки ехо ћути у дну њега.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тишина у шуми, кад безгласно трепери лишће, сјена се немирно миче у прашини као да хоће да се откине и отпутује (Старац с Торбаком) Оно што се
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Врти се жрвањ, зубат и тежак, овијен лаког ветрића дахом, водопад брашна безгласно сипи, покрива деду памучним прахом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Покуњени, стајали су сатима пред вратима И пиљили у пену безгласно, безгласно... Сви су они били вични многим занатима, Ал то им је и до данас остало нејасно.
Покуњени, стајали су сатима пред вратима И пиљили у пену безгласно, безгласно... Сви су они били вични многим занатима, Ал то им је и до данас остало нејасно.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Док тако тобом са бледих висина, Ко предзнак тајних и кобних открића, Безгласно струји хладна месечина И болна благост умирућих бића...
Слична танкој струни, Затрепери само душа моја млада, И осетим да се у њој нешто струни, Безгласно и тихо. Тако сваког дана Део мог живота копни као груда, Одвоји се, крене пут далеких страна, Незнано ни зашто, ни
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Два грдна Сфинкса према небу златном Стражаре немо и безгласно тако, Док она плаче... А за морским платном Уморно сунце залази полако.
Ветар тихо веје Самотним вртом и замрзлом стазом. Свуда је мирно. Камене балконе Кентаври држе, и ноћ дуга ова Безгласно, немо, неосетно тоне Алејом црних, голих кестенова.
Јадни Песник већ сто лета лежи на дну гроба. Ноћ не иде, стоји. И само безгласно, По зидовима, у горењу своме Весела свећа што трепери јасно, И ниже сенке, крупне, к'о фантоме. А она чита...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
а да никад није осјетио ни журбе ни дуга времена, једнако као ни она стабљика филодендрона која у углу већ годинама безгласно живи, у устајалом зраку и духанском диму, пружајући беспомоћно на све стране своје зелене дланове попут неке сторуке
Краков, Станислав - КРИЛА
Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио. Из мрака су сијала задовољно два ужарена ока грудоболног бунтовника.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лежао је на кревету задовољан као крпељ који се сит напио овчје крви. Безгласно се кикотао. Знам то иако сам му окренут леђима. Најзад улази Доротеј. Окисао као миш.
Богоради грбава птица, снуждена попут окисле вране, сикће безгласно, шкргуће крњацима зуба, пукће од немоћног беса. Хоће ли се тај балавац већ једном одважити?