Црњански, Милош - Сеобе 1
некад живео, у првим данима свога брака, са женом, чијем се гробу и чијој се деци сад враћао, а у будућности, само ту безграничну, завејану Русију, куд мишљаше да се одсели, да би једном већ лакше живео и да би се већ једном одморио и смирио.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И док тихо замагли ноћ, улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе се у мени. Ко цветићи бели са Месеца рађају се по улици деца.