Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу... Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... Већ су били код Бездана. Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А деда Гаврило повика: Жив био, сине, кад си ми ово донео! А хвала и пријатељу Луки! Тако су се ето, из бездана људских успомена, том намирисаном, надодољеном, официру, који се тукао у биткама на све стране Европе, враћале
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад се пред свим тим ућути? Је ли и онда као да пролазимо безумно... без смисла... је ли могуће да је све то једна бездана празнина?
Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је,
Као што то бива у почетку старости, пред њим се јасно указа бездана празнина, у којој нема ничега. Полазећи у овај рат, четврти пут у свом животу виђајући смрт, он се надаше при поласку
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
свему је корен један и исти: у поезији речи оживљавају успостављањем веза, премошћивањем временских и просторних бездана, а слик је тачка у којој се линије смисла на најблиставији начин секу и употпуњавају.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тад је узе мртву по сриједи, Па се вуче по тврдом камену, Кано соко кад покрха крила, Довуче се до накрај бездана, Па са Фатом у њега се сруши.
Слепац, слепац што је био, На бездана нагазио. Једно чедо њег' избави, Све рад њега заборави, Па са њиме светом лута, Вуци вију украј пута, Она види,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
чаробно просо, уза њ се дјечак на небо вере, док једна коза, погледај биједе, стабљику проса безбрижно једе. Бездана ево ко поноћ сушта. Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави! Зар није, кажи?! Подземно царство кроз таму тражи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Преко њеног лица прелете сенка, оно се скупи а душу као да поклопи тежак оклоп. Као из каквога бездана, проговори промењеним гласом: — Била сам... Нека је бар он поред нас. — Добро су ти дозволили?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу .. оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и њу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад разгрнем долине, рукама обема, и, откријем дна бездана, сребрна и бела, на дну је, опет, жалост, нејасна и лака, ваздухом купаних воћака и тела.
Фиезоле, 1921. СЕРБИА Испливах на гробљу, у несвести, као модар рак. Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана. Са неба је у свет отицала ноћ звездана, а Месец, у таму, спуштао свој последњи зрак.
1925. НАША НЕБЕСА Из прошлости, мутног бездана, понеки облици виђеног враћају се тако неодређено, тако безначајни, тако искривљени, слаби и бедни.
Сиво, као песак бескрајно небо Бачке, мутно море, у ком гомилају облаци, као пена и дим, непрекидних бездана, у јутру. Безгранична пустиња, пред кишом, кад чун на реци, кола друмом, миле, кроз језовиту тишину и досаду што се
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
То је нека страшна неман, мрачна као помрчина, бездана као простор, — која уништава живот, нарочито деци, поготову кад су она сама, незаштићена и беспомоћна. (Ето баучине!).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
наниже, према завршетку Симине улице и према некадашњој Великој школи, међе појаса се тање а, над Школом, искрсавају бездана расветљења.
Са прамца, Рига од Фере је угледао просторе огромног, старог неба, стишаног у светлостима што допиру из самих бездана. Непомично, то небо је стајало, заувек, над водама, над равницама, над сјајем дана; стајало је над градом што је, на
другове, убио неке стражаре; причало се, такође, да су их стрељали на данашњем Ратном острву, под звездама јунског бездана. Највероватније је, ипак, да су удављени у самим лагумима, на турски начин, свиленим гајтанима, пред зору.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У свемиру је нешто нестало. У свемиру се просјела једна мала но бездана јамица мрака. А уједно, у нама је нешто лакнуло. Сад је он опет наш, потпуно наш. Сад је то опет он.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Је ли и онда као да пролазимо безумно ... без смисла ... је ли могуће да је све то једна бездана празнина?”264 Сада је унеколико јасније чега ради је на почетку сцене уз помоћ језичких тропа био ушао у собу онај
му се спрема, пропадање кроз воду доживљава као пропадање кроз празнину: „Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је,
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сад је час. Ом. Ом. Зовем те и заклињем: Изиђи из црног бездана Шеола, Врати се у храм са деветоро врата. Појав’ се, појави. Дај твоју крв, Омириши крв, омириши живот.