Употреба речи бездна у књижевним делима


Павловић, Миодраг - Србија до краја века

линијом сече као кад неко себе рани преко длана и каже: ја се стропоштавам али за мене нема довољно низине бездна провалије ни крви нема да ми залије стопе рушевине беле јаке усред каменолома наредио сам Ред и та наредба

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А кад ти нас почну низ брдо терати, тога опет летења и сијасета нит’ сам чуо ни видио. Шта је бездна и пропаст? Ништа спрама оном куд смо ми пропадали!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

под просторе неба, ту се сударају и бесне сви дорћолски ветрови а лети, у августу, када су ноћи црне и провидне до бездна, падају звезде.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

нас тишина, ведрина, Завара нас далеко од брега, И ту с’ дигне као ала љута Бура наших, бура туђих страсти, Бездна зине да нас упропасти.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

(Из Псалама) Ја и тебе наричем бездном. А и сам себе називљем бездном. Ти си бездна велика, добра гласа И луна си сваких божијих дарова Каконо си и сама о себи рекла — Учинио ми је велику, добру похвалу

И саде то на данашњи дан Бездна бездну дозивље, Јер ја, будавши дубина Несвестице и неумења, Тебе зовем на помоћ, пресвета дево, Којано си пуна бездна

бездну дозивље, Јер ја, будавши дубина Несвестице и неумења, Тебе зовем на помоћ, пресвета дево, Којано си пуна бездна бистроумнога, Да би ми помогла себе саму хвалити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности