Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
дете, сачувавши сељачку душу, пун љубави за село и за сељака, он узима у заштиту сељаке од законите хајдучије и бездушне експлоатације малих и великих »газда«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За шта да се прихватиш, чему да се радујеш? Чак и властито име, година рођења, родитељи — све се претворило у бездушне ланце и кваке које те сапињу и вуку некуд у тијесну бездан затвора, пуну таме и безимених страхота.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Њен је склоп темпорално заснован: напред се даје суморна слика савремене вароши, убоге и бездушне, да би се набрзо једним оштрим резом („Али доста! Нашто ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то . . .
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџијске кћери! Па тек она реч „куче у чашире“ како му се увртела!