Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јест, јест... То ће учинити... А кад га ухвате, онда је све прошло. Метнуће га на муке... Бездушни су Турци... На грозне ће га муке метнути...
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ехеј, гдје ли си сад, добри мој чича-Тришо? — сјетих се ја. — Дођи да видиш како твог Тошу поткивају попут коња! Бездушни Брко нађе четири повелике љуске од ораха и навуче их на моје шапе, па их још около залијепи воском тако да сам сад био
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Романтичар по своме духу, не марећи за »хладан, бездушни Запад«, како је сам писао, у Нишу, одмах после ослобођења, наишао је на комад живописног, егзотичног Истока, где се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— узинатио се сумњичаво Вачкоња, а мени одједном дође нешто жао тога инокосног сирака, истуреног сама самцита пред бездушни фронт овакве три позадинске, коморџијске набигузице.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То канда заголица Кушмељов понос, те ће: — Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни. Неђе, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо... — Ма, нема и’ вишти кâ шта су њиови!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Јер ангела једног небеснога да улијеш свето наслаждење у горди стас кедра небеснога, би бездушни великаш садовах полетио по небесној сфери ал' се с врха до дна растопио од преслатке духовне насладе; ал' завишћу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Е па зар су онда духовити ови „наоружани пророци“? Не, они то нису, него смо ми слепи и не видимо. Зар бездушни команданти не стрељају, у име Божје и неког „божанског“ закона, своје рођене војнике који су у сто борби учествовали и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ваљда нећете бити тако бездушни, господинПеро, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Љубов је најнесрећнија ствар на свету. Видиш тамо оно дериште, с крилма и стрелом намалано, то је бездушни онај Амор, који је многе девојке несрећнима учинио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Такав је рат. Људи су постали бездушни. Лице капетана Лазара је устрептало, очи успламтеле. Као да му још увек лебди пред очима визија када су ови исти