Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања: — Ископâ ме из темеља, бездушник!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Несрећник. Аћим засузи. — Имаш ли још нешто да кажеш? — оштро упита. Тражиће имање. Свађа је само изговор. Бездушник. Одавно си ти појео свој део. Ја сам ово зарадио. Ништа ти не дам! Ђорђе претури бокал са вином.
Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати. Обе руке до лаката побо је у пшеницу. Аћим је бездушник и зверка, а ја сам ни у шта утраћио живот, шапутао је и уривао песнице у пшеницу, гласно удишући њен мирис и мирис
На празнине радила. Морала сам. Кад је на Божић одлазио од нас, зажелела сам Вукашину да погине на путу. Зато што је бездушник, Христе, сине божји. Нека Аћим и моја мајка испаштају своје грехе. Нисам крива... Сузâ није било.
Син Толе Дачића. Презиме је капа. Ништа. Сам ће душом да осети ко му је отац. Ваљда неће бити бездушник.. ...Симкином раном мили вијавица из мрака у јабучару. Тече њоме лако, као крв из ње.
Мир и мрак. Ја сам ти сада река што је пресушила. Сувих, рундавих обала, а на дну се црне облуци. Ала си ти, боже, бездушник. Требало би те сто и једну годину затворити у Гургусовачку тамницу.