Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
трицу — шаре тепиха у глухој најамној соби по коме смо, неке далеке јесени, замишљено газили, у једној од оних „безизлазних ситуација” што готово периодички наступају, или бјелкасти чуперак длачица у трепавици ноћног портира забаченог хотела
све неумољивије стиска, и он рјешавао на крајњу жртву себе, као некад касније његов син, понављајући сам себи: „нема безизлазних ситуација; увијек нам остаје бар један излаз: бар онај који нас својом црнином и нагони да наш положај називамо