Употреба речи безимени у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ја отуд долазим, знам и видео сам ово: у самом њему јављају се људи мали, незнатни, безимени и ти безимени, мали људи, запојени вером, враћају га врлини, чистоти, одушевљавају га и загревају за љубав и за добро.

Ја отуд долазим, знам и видео сам ово: у самом њему јављају се људи мали, незнатни, безимени и ти безимени, мали људи, запојени вером, враћају га врлини, чистоти, одушевљавају га и загревају за љубав и за добро.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сви они, који су се иселили, да избегну иго паорства у Аустрији, гинули су и умирали, и сахрањивани, безимени, у руску земљу, коју је убрзо преплавио опет руски народ.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

онда ти се, роде мој, ту негдје у околини обавезно врзма онај наш тужни безимени сељачак, вјечито гољушан и ријетко сит.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

на заласку, прикупља прље пламтеће, И видим човека — није ми ни род, ни помозбог, А опет ми се страховито намеће — Безимени купач у безименој реци, Изузетан, као што су сви људи изузеци. Дакле: предвечерје. Седамнаесто столеће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности