Дучић, Јован - ПЕСМЕ
раскршће на ком смо се срели, Некад, као странци, са два разна пута; Кад нит смо то знали, и нити то хтели, Једног безименог и страшног минута. Као у дворани огледалâ, и ти Сад у свакој мисли боравиш по једна.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Немачки романтичари установљавају књижевну теорију да су народне песме, безименог и заједничког порекла, најбољи израз »народне душе«, онога што је најсамониклије, најособеније и најинтимније у једном