Употреба речи безименој у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Е, мој Васкрсије, ти нас данас баш лијепо разговори, хвала ти ко брату. ТРЕБА НАЛОЖИТИ ВАТРУ Међу бреговима, на безименој заравни обраслој ријетком шикаром, тишина се слила у дубоко језеро.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

прље пламтеће, И видим човека — није ми ни род, ни помозбог, А опет ми се страховито намеће — Безимени купач у безименој реци, Изузетан, као што су сви људи изузеци. Дакле: предвечерје. Седамнаесто столеће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности