Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Што у збиљи није могуће, што се не да спојити јер је запречено, спаја се у сну кад јунак Вечитог пољупца грли безимену „њу”.
Сећао се тако и ноћи при преласку преко Рајне”. 394 Други је из последње главе, три дана пре повратка у безимену насеобину поред Дунава: „Из боја, при преласку Рајне, сећао се само насукања чамаца; из битке код Цаберна, само једне