Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Догађаји су необјашњиви и неприродни, радња извештачена, личности крајње и у добру и у злу. Стил је безличан, сладуњав, блед, без боје и без израза, једва са нешто течности.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад пре? Погледао је у сјај понора над собом, тако чедан и безличан, из којег је долазило чисто одсуство утехе. У тај га је час заболела рана у куку, она рана коју је задобио у години
Како стигне у тај део, наоко безличан, али у који, пре подне, падају простране светлости а, пред вече, прозирна сумрачја, она загледа у прогрушалу таму што
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
То, извесно, није ауторово око, јер је он сам за се у роману безличан. Човек би се овде могао присетити Станковићевог приповедача из Старих дана, кога ликови зову Миле; рецимо у часу кад