Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
година ствара се такозвана школа »мирног чувства«, у којој влада »лирика мисли«, која пева мирна, сталожена, општа и безлична осећања, склона поуци и моралисању, у основу рационалистичка.
Са знатном књижевном културом, али без талента, он је давао дела хладна, безлична, општа, књишка, и само рђавим стањем српске поезије око 1850. може се објаснити зашто га је Љубомир П.
Али, њена је поезија безлична, безизразна, општа, сувише пригодна и конвенционална. Она нема осећања ни за језик, ни за стил, ни за ритам.
И зато његова безлична дела су тачна, оштра, прецизна посматрања, изгледају хладна и сува, са више памети но срца, са више тачности но
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(19. В 1989) 3 ЛАМПА А ти си опшив мојих несаница, Пена што руби вртлог од празнине; Безлична, знам ти сваку црту лица У мрежи остакљене паучине У напрслом огледалу; тишина Мрешка се као скоруп од твог гласа Из
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поезија предбранковске епохе била је само наизглед неочекивано, али у суштини врло логично изразито европска, помало безлична и наглашено козмополитска, а по артистичким идејама никада са мање националних и прилагодљивије безбојних тенденција
и студеном конвенционалношћу, највише подсећа на оне вештачке језичке творевине какве су волапик, есперанто и слична безлична и бездушна саобраћајна средства — јер, наравно, језици то нису.