Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у јатима слећу на плочник, са Саборне цркве почиње да одбија подне а ветар све јаче надолази из дубина осунчаног, безличног свода.
Примицало се подне каснога лета, Доситеј је говорио а одасвуд се, из безличног неба, отварао бездан блеска што се, над кровом Велике школе, сабирао у светлосни огањ а онда расипао над развалинама и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Осетно прерушен у безличног хроничара, аутор Андрићеве На Дрини ћуприја, на пример, приповеда узорном синтаксом, која не одступа од норме.
Пренети овакве опажаје - који су по својој природи лични и непоновљиви - у уједначен говор вазда истог а безличног аутора није могуће, или бар није на књижевно уверљив начин могуће, ако језичка изражајна средства нису посебно
Тачније речено, овај други проширио се на рачун онога првог, како то и бива код безличног а свевидећег аутора. Али је занимљиво да се при тако слободноме прожимању и мешању - без јасног разграничења, што је