Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје пиће благим мелемом Вимена пуни овци безлобној, Да свога млека храном питомом Планинског сина стиша желудац. МИРА: А сад? Зар не знаш више љубити?