Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Седео је бахато, окружен својим друштвом у поретку потковице. Препозна им истог часа карактер; сировост, безнађе и досада гладна насиља осећала им се у сваком покрету; у олабављеним краватама и спуштеним стомацима, подвезаним
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Као да је дете порасло само зато да би се могло сећати. Давно једном, осетили смо сељачко и људско безнађе, али, исто тако, и дрхтај срца кад се у пролеће зазелене „она два свијетла перца... на мркој ораници”.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ко ће први угасити лето? Ко сме? Куда води труло лишће — тај бакарни мост? КУДА ПОТОНУ ПЕК Горчином зар већ обузет? Безнађе ти је дно? (О откуд нађе баш све то Што упокојава свет?) Лице у птицу сад Окрећеш ко некад, пре.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Босни и Србији смењивале су се и махнитале морије, сваковрсно турско насиље опет је ушло у обичај, ветрови су наносили безнађе а у Београду је, можда, Шеих Мустафа, првак дервишког реда, загледао у нацрте турбета које је намеравао да подигне.
Карађорђе није стизао нити је могао да стигне. Ни песма није могла, сад, да надјача тај све луђи хук умирања и то безнађе растопљено у киши и у блату.
човеку оно што га мучи још од Равња: да има међа трпљења на којој сагори реч а да до те међе пут води кроз чисто безнађе. То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита.
То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита. Тада на све пролазе стане да улази и смрт,
дана који је био сав од јасног, светлосног ткања, крочили у влагу Небојшиних лагума: мирисало је на мокар камен, зло и безнађе а све је било црно. Друго: да су затвореници у Кули провели готово месец и по дана иако ниједан дан више нису видели.
се, већином, нашао у прилици да схвати да новац сад губи и од вредности и од смисла: глад је све поставила наглавце и безнађе се хватало по људским душама као мемла.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Скривају нам самилост, из обзира. Труде се да заглуше свој очај умором тијела, затрпавају своје безнађе пожртвованошћу. Између нас и њих лежи нешто премучано, нешто тамно, као умотан леш.
Ћипико, Иво - Пауци
А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље. И к'о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку...