Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Али што да се чини? Ето, видите каква је завист безочна! То исто своме добру злокоби и воли зло теглити него свога брата у добру гледати, којано и на његово господство
А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има. Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом
Те како се, крвавиче, не жасаш с тога безочна дрзања? С божијим словима шегу проводити! ... Није то лепота, него ругоба слушању.
Није то лепота, него ругоба слушању. Није ли то, ето, изводно једно од коло игре на улици, појања од безочна састатка се женска? А друго пак, од вашарске граје и момачке јахане се лоптометане игре?