Употреба речи безузрочна у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Завуче му се у груди нека безузрочна туга, која поче да га мучи, да га мори. Чело му се намршти, очи јаче засијаше, цело лице доби сувише љутит израз.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. — Што ли је то Јово поранио ? — рече он. — А ја мишљах друго... — И ја мишљах...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности