Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је, тог дана, био блед јако, а његове, крупне, плаве очи, иако су биле ледене, блистале су сад у неком безумном сјају.
А било му је и све свеједно. Стајао је сад пред Костјурином, дугачак, намрштен – дрско. Очи су му севале, у неком безумном плаветнилу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Страсније него на твоје груди пао сам на њих, у блудном, безумном вриску. ОЧИ О колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје тужне мисли у очима ти бистрим,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ума мере и цене, такови ће се без сумњенија овом мојем хваљењу и дичењу не само као детињском и простачком, него као безумном посмејавати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На нас полетеше бомбе... камење. Јаук се разлеже. Војници се прибише. Падали су на гомилу као снопље. Други, у безумном страху, бацали су се на жице, где су остајали висећи.
Так-тук! Ћиу-фиу... врп, врп. У безумном страху, отворених очију, јурио сам бесомучно низ падину, уображавајући да ме нестаје.
Сунце је већ зашло. Топови и даље грме. На једноме крају, ваљда у безумном страху, пустили су Бугари једну ракетлу, тражећи помоћ своје артиљерије. Али боље да нису.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Хтео бих да бежим. Убиће ме. А она прилика нараста, слива се са мраком ноћи, и ја у безумном страху ударих коња. Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене.
Једни су са легендарном храброшћу гинули, освајајући стопу по стопу, док су други безумном упорношћу бранили сваки педаљ освојене земље. Крвави таласи су запљускивали падине Могленских планина...