Употреба речи безумље у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Имао је осмех на лицу, као да све дубље пада у неко безумље. Кад би госпожа Јулијана – која је била упорна – долазила, да га поведе, својим колима, да наставе посете, код сербске

Теодосије - ЖИТИЈА

Знађаху га загорски људи и к њему многи долажаху. Хоћу, пак, овде да испричам његово безумље, иако дужим повест. Обогати се много, тако да се о њему може згодно казати: „Угоји се, одебља и рашири безумљем, и

Црњански, Милош - Сеобе 1

као камен, као оне прве ноћи, чинило се у пијанству тако дивно привиђење, да је потпуно утонуо још једном у магловито безумље, возећи се као у рај колима, према пољанама у месечини. Све што је тог дана чинио било је узалудно.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Паметан мисли што говори, а луд говори оно што мисли. — Паметан полако иде а брзо дође. — Не дај умље за безумље. — Мука учи памети. — Шупљу главу ветар носи. О НАУЦИ — Наука је једна мука, а одука двије.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља несрећног, Докле безумље тешку копрену На чула баци жртве клонуле... ГЛАВАШ: А јеси л’ негде видео Часнога оца, седог Пајсија?...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

змијом шестокрилом, донећу ти цара честитога у зубима кано и сокола; кад устанеш, ујко, иза санка, немој дати умље за безумље: ти не стрељај змију шестокрилу, већ ти стрељај сивога сокола“.

Секула нећаче: „Ујко Јанко, немерено благо, нисам ли ти лепо говорио, кад си пошô санак боравити, да не дајеш умље за безумље, да не стрељаш змију шестокрилу, већ да стрељаш сивога сокола?

Јанко 1448. године није ишао преко Кучева и Браничева на Косово, него другим путем. Немој дати умље за безумље, тј. немој погрешити, слудовати. 44 А сунашце тад из мора св’јетла кола промаљаше, тј. сунце се рађало из мора.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ни пак овча кожа курјака може затајати и скрити. Како овнови с рогови у дувар. Не дај умље за безумље. Коса смртна не сматра шишу ни голишу; Једнако све коси и у јаму сноси. Подај хасуру да узмеш Алију.

По својој вољи неваљалој ходи, те му и траг злим гласом смрди. Нејма по смрти покајања. Недај своје умље за безумље. Буди слепу око, хрому нога, кљасту рука, старцу штака; не проходи на празно просјака. Куд доспели да пристали.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности