Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Као да га је нека радост била испунила, Павле пожури и попе се у кола. Ђурђе га је подупирао, бекељећи се очима на кирасира. Петар му намигну, на пиштољ кирасира: „У памет се, дугоњо! Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија.
А на томе су се црнели, не само росијски, црни, двоглави орлови, него и аустријски, дворски. Старац се онда, каже, бекељећи се на папире и потписе, сав промени. Рече капетанима да могу отићи.