Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И
— То изговори, па бог и пут, оде куд је намислио. БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо,
БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако да никаквих других хаљина
Сад ћу те ногом у задњицу! Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот. Послије тога чудећи се цар како вино таку силу има, и гледајући како пијанице за њим гину,
разгласи по двору, скупе се брже боље сви љекари да лијече цара; но цар каже да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сада чинити; а он му одговори опет да пије оно
38. ЦРВЕНА БРАДА: Забележио у Мостару учитељ Сава Н. Семиз. Објављена у Босанској вили за 1892, стр. 431. 39. БЕКРИ-МУЈО: Објавио први пут Вук Ст.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
225 30. ЕРО И ТУРЧИН. 226 31. ЕРО И КАДИЈА. 227 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. 228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34. ЦИГАНЧЕ, ПА ЦИГАНЧЕ! 231 35. НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ. 232 36. МЛАДА И ЦИГАНИН. 233 37.
а — да је ово мозак, он би чувао своју воденицу, оно, брате, мозга гдје остаде у воденицу.“ 33. БЕКРИ-МУЈО. Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри-Мујо (Мујо пијаница), коме је иза оца остало
“ 33. БЕКРИ-МУЈО. Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри-Мујо (Мујо пијаница), коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако, да
Сад ћу те ногом у задњицу!“ Уз то сиромах повиче: „Удри га у мој одговор, ја ћу га платити.“ Онда Бекри-Мујо проговори цару: „Видиш, честити царе, што чини пиће!
“ | Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот. Послије тога чудећи се цар, како вино таку силу има, и гледајући, како пијанице за њим
по двору, скупе се брже боље сви љекари, да лијече цара; но цар каже, да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо, него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже, како је болестан и ода шта, и запита га, шта ће сад чинити; а он му одговори, опет да пије оно,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У СТАМБОЛУ 241 ДВА НОВЦА 245 МУДРА СНАХА 249 СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ 253 ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ
Од данас се нико више убијати неће. И послије тога више се свијет не убија, него свако сам умре кад га ред дође. БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо,
БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он, пропивши се, све попио и проћердао, тако да никаких других хаљина
Сад ћу те ногом у задњицу! Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот. Послије тога, чудећи се цар како вино таку силу има, и гледајући како пијанице за њим гину,
разгласи по двору, скупе се брже-боље сви љекари да лијече цара; но цар каже да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сад чинити; а он му одговори: опет да пије оно