Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?... Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свилена тама све тања и тања; А моја мис’о у парадном руху, Тамо где беласа још Млечна Путања, Следује нечем, као Хамлет духу Свог оца, а свет звезда јој се клања.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
прикучи опет вече, и она стане тражити згодно дрво за ноћиште, док у један пут опази где се нешто кроз помрчину у шуми беласа. Она помисли не ће ли то срећом бити каква кућа, па пође онамо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У берачкој вечери, Симкин смех, злобан и радостан, дуго се вије и беласа у жућкастој тмини велике кухиње, над округлом софром окићеном погуреним надничарима, а грубе руке спуштају кашике
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Докле ће га пратити? Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?« — помисли. У истом трену брод се распаде као да га је неко ножем пресекао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У подножју велике планине беласа се град, прибио се, сања. Ко је тај град? Зашто сам се ту родио? Зашто баш ту до великог торња? Где сам?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Људи су ставили пушке у купе, скинули ранчеве и као да су смлаћени топлим зрацима, прилегли су одмах. Под нама се беласа јутарња измаглица, истеже се у језичасте праменове, који постепено ишчезавају.
Са висине посматрамо Могленску равницу, по којој се беласа пут. Бугари гледају такође кретање у равници, али не могу да добаце. Виде се и села притиснута јаром.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ненадно махну на таму. Или црвено јато потону за брег? Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон. Болно је заплазило низ ове стране, песма се не допевала.
Ил’ недољубљено заболује низ твој лик, ил’ мути сутон душу. Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон. ТРУБА Шта вреди плаветно небо, и зумбул и девојче и ласте лет. Негде зàпева труба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Посматрам острво Видо... Једна кућа на њему, онда неке бараке, шатори. На обали се беласа нека гомила... Али то као да није камење. А ко би сада го лежао на обали... Међутим, личе на људске прилике.
Једне се преврћу и скачу, друге се заглавиле у мрежи. Има их већ угушених, изврнуле се и трбушна страна им се беласа. Рибари ваде журно нека чудовишта па их трескају о земљу.