Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јес', богами ти кажем! 'Едан је хтео да убије момак Витомиров сос пушку, теке му не упали. — Е ви'ш ти сад белаја! — учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје. — Богами, ето их ноћас у село. — А зашто ја курдишем овија пусат?
— Јес', богами, попо — прихватише сви попову мисао — то ће најбоље бити, да отарасимо белаја од наше куће. Само како би?
Сви се ућуташе да чују шта ће бити. — Што зовеш, море, што? — викну Пурко Живану. — Море, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. — Окани се ћорава посла! — одговори Пурко. — 'Оди да учинимо весеље као људи! — Аја!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. — Неће, неће!... — тврди Милош. — Знам ја Турке!... Не остављају се они лако белаја!... — Док не набелаје...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не може сваки све да ради. — Само да ви’ш комендије и белаја — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!
— Само да ви’ш комендије и белаја — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ! Отек’о јој, па је, к’о што видите, повезала вилицу.
А како те не би’ курталис’о. Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја! Него, ’ајде, ’лâди се вечера на асталу. Дође и поп Ћира.
— А и он, и он је красан... Сушта смерност! Да га види његова екселенција, — но, било би белаја. Убграбио би га одмах.
— О, боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога! Више ти, боже, нећемо досађивати!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Очекивао је да ће бити белаја. Вишњевски се, међутим, осмехивао, и на то. Павле му, каже, квари комбинацију, и мораће он, Вишњевски, остати, и –
су, после, прихватили, по свим селима у Потисју, где су год они, који су се селили у Росију, били у већини, па је било белаја.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Да, сад почињем. — Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим. Ми смо га у школи звали млâдом, јер се све неког белаја стиди... Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи. Још да му није ове густе брадурине, — зло!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. — О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада. Дај, дијете, високу столицу и јастук.
А Марко се опет мрштио и мумлао својим загушеним гласом: : — Белаја!... узвикује он (у младости је волео узвикивати: »до ђавола!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Онда ти мој Дечанац, видећи се избављен белаја, почне казивати каква је беда и невоља у Турској, како људи невољно живу! Како куга мори!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
те богом и по богу да си ми брат, кад те је бог намјерио са том сјекиром, осијеци овоме јелену рогове и кутариши ме белаја. А јелен ће му: — Немој, ако знаш за бога, него уби аждаху, не бих ли ја жив остао.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ли, орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја на врату.