Црњански, Милош - Сеобе 2
Варош као варош. Зграда као зграда. Цела му је Аустрија личила на касарну принца Александра, у Белграду, која је имала 360 прозора. Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога.
Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога. Личила на сахат‑кулу у Белграду – који су Немци држали више од двадесет година.
којом разговара, у сну, као да је пред царским официрима, са нојевим пером на шеширима, у касарни принца Александра, у Белграду, кроз коју је ушао у војску, Павле се, љутито, продера: Родио сам се на Микољдан године 1715.
Исаковичи су били ушли у војску, у Белграду, који је био немецки, и нису према Аустрији, с почетка, осећали никакву мржњу.
Над њима је било миријаду звезда. Као дете, и Павле је, у Белграду, посматрао, са дивљењем, те шешире официрске, украшене нојевим перјем, у војсци, у коју су Исаковичи, са Вуком
Он ће поздравити Трифуна, као да је у касарни виртембершкој, у Белграду. Било па прошло. То јутро, бригадир Виткович, њихов рођак у Кијеву, био им је и перикмахера гренадирског пука послао.
Каже: „Шта ти знаш, дете сенаторско? Ја ћу да га повијем, како се деца наша, от вароши Савске у Белграду повијају!“ Петар је доносио, жени, синчића, да га подоји, и ноћу, а да би Варвара могла, мирно, да спава, односио је
сирмијски хусари, па се поженисмо, док су села још горела у Посавини и људске кости белеле се, на друму према Белграду. Узео сам му ћер, па сам старца натерао, и да ми игра у сватовима.
Са десет година, каже, био је, под Цером, у безбрижном детињству. Са петнаест у Белграду. А са двадесет и четири, гледао, како Црна Бара и Цер, гори. Како у Срем прелази.