Употреба речи белели у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Као на дну неке алеје, на дну тих крчевина, плавело се небо, а на њему се белели облачићи, као стадо јагањаца. Божич је на том пропланку био стигао троја кола својих познаника.

Официр је ишао пред њима са исуканом сабљом у руци. Клобуци гренадира – који су личили на главе шећера – белели су се и љуљали, кораком. Поред тог полувода гренадира, ишао је бубњар.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Са једне стране видик је био пун воде и мокрих острва, над којима су белели се минарети и бедеми Београда, у бледоплавом небу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Он се вратио с пута и, кад су ушли у собу, кроз танак осмех као некоме другом а не њој намењен, дуго су му се белели зуби. Обазриво га је посматрала. Никада није био тако расположен кад се враћао с пута.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Добро је. То је село Струпино. Потерао сам коња још брже. Куће су кровињаре, облепљене блатом. Украј зидова белели се шатори неке позадинске команде. Разапели су их иза кућа, да би се заклонили од оних са положаја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности