Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Наравно, с дућанима дошла је у села и сва помодна роба, па с њом и белило. Еле, као што рекох, нема дана кад се не уврати која снаша код Ставре у дућан да пазари, и обично, немајући новаца,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Честњејши Исакович имао је тако да је се сећа, доцније, како гледа у њене широм отворене очи, изврнуто, у белило очију у ком су очи трептале, као црне звезде, које падају некуд у дубину и вуку и њега у тај звездани сјај, у неком
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Мамо, нестало белила. МАТИ: Тако је, нисам ли ти казала да оставиш бестрага то белило? - Вуци се па узми од мога, али немој све! (Привезује наново кецељу.) Па кад идеш, иди људски.
МЛАДОЖЕЊА: Ово баш није истина. Ваши су зуби бели као снег. (Извуче.) „Милујете ли белило и руменило?“ ДЕВОЈКА (извуче): „Ја би се за апотекара удала.“ МЛАДОЖЕЊА: Е, да! (Извуче једну карту.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
збогом мирисаве Пуне оне љубице убаве; Збогом и ви по њима извори, Веља сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место мило, Свуд по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па мало румена,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А кад муж каже да се не кува ово и ово, зашто се то кува, пасја веро? СОФИЈА: Друго је јело, а друго је белило. Оно је нужно, а ово не само излишно, него и шкодљиво. СВЕТОЗАР: Али кад муж не зна да се жена бели?
СОФИЈА: Мислим, да баш тако лудо и не радим. На прилику, ти мрзиш на белило, па се зато и не белим. МАКСИМ: Ниси ли сама признала да је на балу свака набељена?
Мој брајко, ти не познајеш женско лукавство. Како год што оће да је лепша, па меће на образ белило и руменило, тако тражи да обмане свет, како је добра. НИКОЛА: Али она то чини на твоје захтевање. МАКСИМ: Дабогме!
МАНОЈЛО: Е, то би наше жене једва дочекале, да не морају сваки час куповати белило. ДОКТОР: Кажем ти да није белило него црнило. МАНОЈЛО: Да нису то Арапи? ДОКТОР: И Арапи овамо дођу.
МАНОЈЛО: Е, то би наше жене једва дочекале, да не морају сваки час куповати белило. ДОКТОР: Кажем ти да није белило него црнило. МАНОЈЛО: Да нису то Арапи? ДОКТОР: И Арапи овамо дођу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако узима Икета три гроша од сељанке, коју никад очима није видео, али јој поклања огледалце, белило, шећерлеме или ђинђувице које вреде ни пару мање од три гроша, и сељанка прима онај поклон и заклања руком осмејак.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Шалу проводјат бози, стихотворец природу изображает; гледајте како јој белило на образу стоит. САРА: Ха, ха, ха! Ма схèре, једва чека прстен.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јер је несумњиво да није пуки случај што Бранко није први који би у српској лирици опевао био Стражилово и белило (не оно карловачко Белило, него апстрактно белило пасторалне поезије XВИИИ века), и што је Шулце за српску поезију био
да није пуки случај што Бранко није први који би у српској лирици опевао био Стражилово и белило (не оно карловачко Белило, него апстрактно белило пасторалне поезије XВИИИ века), и што је Шулце за српску поезију био откривен већ добрим пре
Бранко није први који би у српској лирици опевао био Стражилово и белило (не оно карловачко Белило, него апстрактно белило пасторалне поезије XВИИИ века), и што је Шулце за српску поезију био откривен већ добрим пре њега: нека дубља узрочна
Ни подобна твом лицу није кармин боја, рубин-усна ружицу превосходи твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни дан; дични стас међ женама к'о што је међ гранама високи јаблан.
Преко баре белило је Што ми игре видило је Са детињства милим друштвом; Дунав оно левом спира, Острова два десном дира Са угнутим к југу
Једва лозна кап и шала Би сад мене разиграла. Оде моја сва милота, Оде цвеће и красота; Црвенило и белило Из мог лица одлетило. Мора срце да ми грца, Јер на врати куца смртца, Које око увек суво, Које уво сваком глуво.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уопште, с помоћу р. врача се да менструација буде уредна (»ружо румена, дај ти мени твоје црвенило, ево ти моје белило«, ЗНЖОЈС, 7, 187). Да би порођај био лакши, пије жена цвет од столисте р. (СЕЗ, 14, 105). Сок од р.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Нема, фрајлице, но женске место тог употребљавају плаветнила и зеленила. »У! То мора гадно стајати?« А зар белило лепо стоји? Но шта је ова господична хотела чути?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и бесрамно набусивање на своје млађе, камо ли женска распаљивања, несит и остало злоставство, где је остало женско белило и с миризмами мацкање и лепо кадење?