Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души. Он се подними на лакат и загледа у ону белину... Месец се појави и осветли водену површину. Он је назирао играње таласа у вртлозима... И допаде му се све то.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Разгрнувши косу која јој беше просула се по лицу, она виде, у потпуној тами, белину пећи и застртог прозора, затим црни облик великог сандука њених хаљина и чу непрекидни шум воде, под кућом.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
осветљена зграда, И месечина, и природа цела, Стопи се намах, за минуту једну, У јединствену, непрегледну, чедну, Белину слатку још слађег ти тела...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
преподне јануара 1796, снег је као луд вејао над Букурештом, развучени италијански самогласници меко су падали у белину дана без дна а дугокоси је Грк, чудног имена, кнежев секретар и миљеник, писао брзо и, знао је Маврогени, у тој брзини
Попа, Васко - КОРА
уме бела На земљу да слети 27 Међу длановима Грејао сам улицу Којом си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
црне тмине изнад Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на тренут показује своју тужну белину, да би се боле видела раскаљана дреница, њени разривени коловози и, покрај њих, стравични трагови малаксале војске
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Изишли смо одмах. Становале су у Авенуе Віцтор Хуго у једној огромној палати, која је била утонула у снежну белину. Гледао сам чежњиво у замрачене прозоре, као да бих хтео својим погледом да продрем негде тамо, да нађем њу, своју
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тек кад се тама згуснула око зидина и кад је студена помрчина прекрила и снежну белину да се чак ни прст пред оком није могао видети, људи су ушли унутра, у велику задимљену просторију осветљену ватром са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена. Дан тмуран и хладан, сав огрезао у сиву белину из које штрче оголела дрвета, као раширени прсти у костура. Заустависмо коње, са којих је одилазила пара.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и
— Ово је неиздржљиво! — рекле су жене не успевајући да кошуљама и постељини врате белину. — Нешто се мора учинити! — Куцнуо је последњи час!