Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ето, питајте старог Николу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... Чудна работа!...
руковање стоку са њивама и ливадама, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, поставише му за тутора Николу Белића, онога што му ноћу долазе дрекавци... Милисав је ћутао, није се њега тицало ко ће бити тутор... Знао је да оца нема!..
Ниже школе, баш преко Турскога Потока, кад се мине кућа Николе Белића, усред зеленог луга, подизала се једна мала кућица.
Рукова се с учитељем и оде, ударивши лугом што поред куће Николе Белића вођаше, „белој кућици“, као што су је сви сељаци звали — само је понека баба, с поругљивим смешењем, додавала:
А то је у оно време било све подозриво. — Та да је она била чиста и права Српкиња, — говорила је жена Николе Белића, — зар не би и њу сахранили у оно гробље у које се сви поштени људи сахрањују?...
Никада не би човек веровао да су то брат и сестра. А, овамо су једна крв и једно млеко!... У кући Николе Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава. Шта чека он?...
Кажи му да је кућа Николе Белића изгорела, па сад нема где старац да спава, млађи ће лако наћи преноћишта, ал’ куда ћемо са старцем?...
— Ћут’, учитељу! — опречи се на њега Радован. — А ти признај да си запалио кућу Николе Белића, свога законитог тутора! — Ја? — рече младић, а тавна му румен покри младо лице. — Ја, кнеже, нисам паликућа!
— Тај, видиш, чија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; тај је исти онај дрекавац што се све до на Цвети дерао у потоку ниже Николине куће... Разумеш ли ме сад?...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Дијалекат је по испитивањима Олафа Брока и Александра Белића несумњиво српски језик. За мене је од интереса, што праве поређења са по и нај (повисок, поголем и најголем) и што
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сав у сузама, врло налик на Снешка Белића, Суле са Аде обратио се тада бираним речима попу: — Извините, друже попе — упитао је он учтиво— је л’ не смета што је
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У кафанском дворишту играла се деца. Најпре су правила Снешка Белића, касније га југ изгризао, полизао до земље, а сунце је деци разгрнуло снег и понудило песак за игру.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
СМО МИ КОЛЕТА ОД РОЗЕНА 212 БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ 217 ПАЦКО 218 ЧАСТ 221 САН КАПЛАРА БЕЛИЋА 226 ЗАСТУПНИК 229 ПРВИ ДАНИ 235 ПАД ФЕРИЗОВИЋА 240 МАЈОР ТАСА 246 ПУКОВСКА ЗАСТАВА 251 ЈАГЊЕ 255 ЧУЈУ СЕ ТОПОВИ...
Он скину поглед с њих и заустави га болно на оштећеној топовској цеви, која се сијала. САН КАПЛАРА БЕЛИЋА Истинита прича Једанаестог дана, тешки и чувени маршеви албанског другог одреда завршавани су маршем Драч—Тирана.
Скочим што сам пре могао и угледам војнике око мог одличног каплара Белића, који се бацакао и ногама и рукама и који је бунцао.
Чим сам саслушао сан, ја са извештаченом срдњом покарах каплара Белића што нас је узнемирио и наредих да се људи умире и да понова легну. Пробудио сам се кад је већ било добро свануло.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
свеједно што је он права супротност оној научној систематичности коју сам волео да тражим и налазим у лингвистици код Белића и у математичкој теорији моделовања код Михаила Петровића. Не би било лепо да помињем све.
„Београдски стил“ Исидора Секулић је схватила као стил излагања. За разлику од Белића, који је, мислим, тачније настојао да га објасни као модерни, урбани језик српскога књижевног језика, са Београдом као
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Мушки се До вечере пила ракија, богато заложило, па окренуло старо вино, не из чаша и белића, но из правога меднога кондира од три старе оке. Само су два турска првака продужили ракију.