Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Донесе се печење — дугачак матор зец. Ко ће га транжирати? Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на столу. Он понуди Љубу да транжира.
Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чикаГавром разговарао. За то време уклонио се Парковић. Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има. Некако напипали су се и искушали.
Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи. Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло
Љуба је код куће, гледа своју економију. Ваш пекмез кува, а ето Белкића код њега. — А гле мога зета, како је у послу! — Баш сте ме тако упрљана затекли! Добро дошли! Изволите унутра!
У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује. Белкића задрже на ручку. Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.
Белкића задрже на ручку. Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио. Но после ручка почне се важан разговор. — Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама. — Нагађам.