Upotreba reci belog u srpskom jeziku

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Сир без црног лука сребрњака није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена белог лука и без снега до прозора!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Како је Кучук-Алија наше од Јагодине одбио, крене се Београду, но Васа Чарапић дочекао га код Белог Потока око Авале и више од 100 глава им је одсекао и коња отео и друге којекакве пљачке.

Узмемо пут Харкова, но све преко некога песка белог што је Дњепр изнео. Туда се полако путује, јербо кола у песак упадају до полак паоца.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

пасу пезевенк — неваљалац пећенка — врста пушке планинка — жена која у сеоској задрузи рукује млекаром и продајом белог смока повесма — количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на преслицу да се опреде полић — стаклена посуда

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је xпане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе цланине... Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Све жега мори као чума; Долина пуна немог страха; У пољу насред белог друма Вештица диже стуб од праха. ЋУК Над смреком прва звезда блисну, Чу се ћук; негде вода засја.

Златно суђе пуно рибе с Белог мора. Из Срема фазани, дивљач из Пирина, Грожђе из Превезе; ред златних амфора Свих пића из Стона и требињских вина.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сви су га држали да је „хирош”. Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког помоћника у

Алка бере љубичице, кити се крином њеним и уздише. Како јој лепо стоји тај плави крин на прсима спрам белог лица: парче неба спрам беле зорњаче.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

искочи брзо на земљу, приђе команданту дивизије, принесе са свим лабаво руку до штитића па просто показа руком дуж белог друма, којим је сура и крива гусеница једнога пука форсирано журила подижући и сама велики облак прашине с једне и с

Африка

Врућина и поред белог одела и ципела платнених. Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице,

Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво!

Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!

је и да ме после неко врати у Боаке, где је већина мојих ствари: бар сва платнена одела, изузев овога смешног, белог, на мени.

Затим је престао да воли жену због које се пропада и његов живот постаде само тешки и сурови живот белог међ црнима. Тако сам видео ја овога младог уништеног човека у посети код Швајцарца.

Кад већ спомињем разлике у појмовима о својини и изражавању, треба подвући оно што одмах изненади белог путника, да црнац не броји даље од четири.

Најзад све беше ипак мирно, и нико више не беше будан, изузев мене и мога белог сапутника. Шеф села је отишао, да нам не смета, не казавши нам збогом, и ми смо остали насред дворишта лежећи: више

(твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо? — Моа селуман Бауле, моа нон клеве бус, моа нон полте фелиас (ја сам једино из племена Бауле, не

Црњански, Милош - Сеобе 2

И док су се људи у Махали покривали гуњевима и поњавама, село је било покривено, ноћу, губером од белог, мирисног цвећа. Као неким везом од небесног бехара.

А и госпоже једва чекају да се изгубе, и да сврате код оног белог зеца, који чучи, а то је природна потреба. Збуњен, гадећи се Божича, Исакович се онда, брже‑боље, поче праштати од

А кад буде пошао у Росију, заборавиће и Божича и Божичку, и ту госпожицу из Будима, и белог зеца и црног ајгира. Све су то биле само неке бубе око њега, неки мрави насред његовог пута, неки врапци у прашини,

што се, са госпожом Евдокијом, десило, потресло га је и осрамотило, а то, што му рече, на растанку – да је нека врста белог зеца – од тога му се мутило у глави. Шкргутао је зубима.

И у Леобену, показивали су му чудо: Матер божију, која сузи једног дана у години. Њено лице, од белог фајанса, допало се Павлу, као и круна од љиљана, коју су јој натакли на главу. Њене црне очи гледале су га немо.

Али, ето, све је то та ћерка изменила. Удаје ћерку, последњу своју радост у животу. А долазе, тако, незнанци из белог света, који, могу, само зато што су млади, да узму и последњу радост, остарелом човеку.

На једном, сребрном, широком, послужавнику, горела је, у шандали, свећа, велика, у облику љиљана, белог, од воска, дело радионице њеног оца, Деспотовича, воскара.

Петар је онда сео пред њима и заплакао. Он је, каже, Стритцеског, убио. Ето, каже, какви смо. Долазимо, тако, из белог света, уђемо у непознату, туђу, кућу, па односимо ћер оцу и остављамо старца, да цркне, међу псима и слугама својим,

празним, бледим, очима, и зевало, загледано у псе, код ногу Петрових, или сунцокрете, дуж плота, или у, понеког, белог лептира, који је долазио и над колевку детета, изнету под дрвеће, иза Жолобовљевих магаза.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Једни „праведни као Бог“, други могу мрзети усијаном мржњом, јарост може доспети до белог усијања, а ови су главни носиоци и разносачи динарске девизе: света освета.

Мушка ношња од белог сукна, са врло топлим сукненим џокама, јако пада у очи и због гломазности чини да спољно изгледају сурови.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Он мисли! - забила је нос у књигу и по томе сам знао да је наелектрисаност у кући достигла ниво белог усијања. То ми није било непознато.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Готов је. Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”. Тако се та биртија звала. У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.

каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.

На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори. Радују се. Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра. Пред ручак дође и стари и млади Полачек.

После кратке вечере, сви се спреме. Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.

Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. Смеју се.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Обнажена рамена сијаху јој се, као сасушене кости на сунцу, са удубљењима наборане коже, пуним белог прашка. Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које

Русија му се чињаше као неко надземаљско царство. Чуо је да су неки који су тамо из белог света дошли, постали богати и моћни. Да су одмах добили по један чин више. Да се тамо живи и ратује господски.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Да би девојка из Скопске Црне Горе сазнала за којег ће се „бећара“ удати, она, уочи Ђурђевдана, узме три чешња белог лука, па два од њих назове којим драго познатим именима, а трећи назове „незнани“.

’“ У истој књизи (из Срема) стоји и овај пример: „Уочи Ђурђева дне узме девојка главицу белог лука, забоде ск(р)оз чиоду и говори да не пробада лукац веће срце онога кога воли.

Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне.

узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне. С десне стране одвоји јадан прамен косе и метне га у уста.

Ритуални одбрамбени поступци као што су: обредно спуштање детета на земљу, купање, кађење, опасивање колевке, стављање белог лука, ножа и сл. у колевку, усмерени су на магијску заштиту детета од урока и демона.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За земљу, за слово љубве, поезију љубавну њену, за мадригале воденог цвета, за свадбену песму белог грања, за јулског неба збирке сонета, за песника који воли и сања, за коса, за славуја, за њега, за свакога који је

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

УСПЕЛИ МОМЦИ – Мама, али ја нећу у Америку! –Ћути и пливај! (Догађа се у Ријеци 1947) Стижу с времена на време из белог света. Питају ме како сам. Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако.

У једном тренутку видех лед у чаши белог вина и мицање келнерових усана, прамен нечије косе нервозно склоњен са чела, отварање недељних новина: видех пријатеље

а нама није било дано да разумемо поруку која би нас можда спасила. Тада спазих Андреу поред једног белог нишана. Лагано се свлачила бацајући комад по комад одеће на оближње шибље.

су устројство гимназијских правила мрзели до те мере да су излазак из школе очекивали као претварање ружног пачета у белог лабуда.

излизаних плоча, о које годинама тару панталоне, старци могу лепо да виде оба крака цесте: онај равни, што долази из белог света са севера, прав као стрела, на коме кола развијају највећу брзину — и онај други, скривен иза бедема, што без

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

мио, Ни у сну га неси никад снио: Каква стаса — лице кâ зорица, Око бистро лепше нег Даница, Даница нам носи белог данка — Та лепша је од најлепшег данка.“ Тако збори, побра с пута свраћа, Па са њим се странпутице лаћа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али снашка Паса! У јелеку, шалварама, разузурена. Ћерћерлије и низе бисера трепте јој испод белог нежног грла... А цела снага јој се увија, увија тако дубоко. С погнутом главом, рукама више себе, обилазе играча.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Седох најпре да напишем оглас. Шта бих могла да шљакам? Све. Џоњајући онако изнад белог листа хартије, сетих се снова моје блесаве младости.

Једва је успео да смести свој шприцерски стомак испод стола, купио кило белог и налио прву чашу, кад, као случајно, погледа за наш сто и угледа Снежану како лепо вијуга око стакларије.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО Није то пејзаж с хартије ни чија лирска сујета То вид је чедне магије у знаку белог субјекта. Статуе, капе, кипови. Нигде се нико не спрема. У снегу леже шипови под окном које не дрема.

Кроз маглин пурпур, наговештај зрења, распреду застор повесма белине, са цветног снега, белог прозарења, о Светом Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја, а благи тамјан светих садржаја ореол

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

нетелесно и неодразиво И свем мисленом недомисливо и неизрециво Слову сваком суштаство прасушаствено Од белог камена до царског дрена све је притиснула сила плача У кругу од манастира до најбољег мача плакање свештено и плачеви

душа и та душа шупља и бела најбоље се види са Маљена кад сунце запада и нема ништа против мешавине бора и брезе белог сира и месечине лучоноше и вење ни против јавних зграда које на ледини расту провидне ветром а природи показују

Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још нешто о себи обучен у одело саткано од белог злата у мом качкету сабрана су многа дела из нове антропологије уз ловишта најређих звери и забаве достојне бивших

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

191. Што ћу јунак, устрели ме стрела, Душо Јецо, из твог белог лица? Очи твоје то су стреле моје, Твоје руке то су моје муке.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

— али ако неко и може нешто да ми пребаци, то сигурно није неко из белог света! ЈЕЛИСАВЕТА: То што он прича, не односи се на вас! СИМКА: Чули сте шта ми је рекао! С каквим правом?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Чашу капијама, у недељу, кад звона звоне и долазе жене, сељанке. Мирису рубља женског и белог круха, из којег ћарлија богатство банатског жита и смеха Банаћана, који је тврђи од камена.

Свуд је на зиду била једна слика: једног старца, у униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену убили, и који се сад молио Богу, за Аустрију: Постојала су тада два Беча.

Стижем, затим, у варошицу Сан Вито, која је пуна багрења, белог, жутог, плавог, и, у којој је почело пролеће. Становништво се разбежало, али на општинској чесми има жена и девојака,

Био је заробљен у Русији, па се враћа са чином прапорчика. Води са собом и неког, белог, Руса, коме сваки час довикује: „Вјатка, држ’ фасон!

Далеко од свега мога, млад сам и миран. На дну морских обала видим боју мојих очију. Колико сам белог камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као слепоочница моје девојке; а кад се загледам, над свим

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Странац је у необичној ношњи: на њему бео бурнус привезан црном врпцом око чела. Из белог платна гледа младо лице, бледо и спокојно.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Најзад, крајем августа 1953, одлучим да побегнем у Бели Свет. Престоница Белог Света био је Бели Град. Професор математике, који је имао лепо мишљење о мојим огледањима у стиху, дадне ми пара за

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

То је била тако звана »дисперсија« белог туња, кад се он после мрестења растура у јатима из свога топлог пребивалишта, ради тражења хране.

Лов белог туња врло је интензиван у водама Азорских острва, Мадере и Канарских Острва. При његовим миграцијама у правцу севера,

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица. И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је кад је обучена!

Ипак издржа. Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук. И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне новог, белог глога, Ветрић свежу траву милује и гиба.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Жетелице са срповима) 45 — Пружих златну жицу преко белог света, па је савих у орахову љуску? (Очни вид) 46 — Сватко га треба, али само једанпут?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Па после ручка изађеш прèткућу, о зиду венци лука белог и црног, венци сувих месечарки, венци риба, с прага ти почиње цео Банат, и Бачка, дува ветар, оће да преснежи,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

колико колеса — кола колико крат — колико пута колми — колико колонел — пуковник комбост — врста јела од купуса и белог лука комодан — комотан, угодан комодати се — угодно се осећати комплиментирање - удварање конат — рачун конац —

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ Отвори дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови га враћају и носе.

И киша прска По голом месу што пати. БУКЕТ Каранфил, црвенкаст као стид, Отвара слатку латицу сећања. Од белог јоргована боли ме вид, Од плавог — рука скоро сања Да су јој прсти постали цвет Па тужно и весело миришу Крај руже

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Најпре у ситне комаде изломи симит, згрудвану зелену паучину. Симит се пуши белим, љутим димом. Тада би се сећао белог дима дувана Туркиње у црним шалварама која у јагодинској механи седи увек у углу лево од врата, испод слике — Руси

Веруј ми, није ми у нарави да лажем. Није, белог ми багремовог коца, оног са кога су кучићи лизали крв оца мојега. Ако се на оца не изметнеш, ти ћеш имати памети.

Ти си газда. дете заплака. Ђорђу затутња по ребрима. Тромо изиђе и седе на степенице од белог камена. Квргаво уво, помисли и опипа своје. Пипа и чело. Какво је?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Он је пусти да падне у воду и загледа се за њом, запањен: из белог, светлуцавог песка пружали су се ка њему румени прсти корала између којих су промицале златне рибе. »Гле!« —рече себи.

У Пелетини постоје рудници белог мермера, па блиставог плавог камена, чак и камена руменијег од младог вина, али зеленог нема, па нема!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају ме Црни јади моји. Нада мном се ветрић наг'о, Па у строфу вири - „Веселије!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

кроз капију са средњим великим улазом и крстом на средини, размиле, па застану око неједнаких споменика од црног и белог мрамора, и целивају избелеле крстаче обгрљене спарушеним венцима, који ће се заменити.

Над њом, сасвим младом, лелујали су се лаки облаци завесица од белог тила, а према њој, на зиду, висио је гоблен са мотивом пасторала.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Објаснио сам им да се такав хлеб прави од најфинијег белог пшеничног брашна уз додатак млека и сала. Онда сам им рекао да се доста разумем у кување јер сам увек пажљиво

Долази до протока велике струје кроз процеп која ваздух у процепу доводи до белог усијања. Такав ваздух је одличан проводник и дозвољава лак пролаз оптерећењу између сфера.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ту је негде и већма узвик и жеља но што је гола констатација Андреја Белог: „Сва култура је израсла из песама и игара“.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

54 На то Дмитриј Лихачов даје овакав коментар: „Шта рећи о необичној форми књижевног дела А. Белог? Мислим да је у тој форми најважније изналажење нових могућности и одбацивање ,глатког писања', чега је иначе тако

56 И ако поступак Андреја Белог примењен у првој, великој верзији Петрограда можемо поредити с поступком неког српског романописца, када се говорни

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

“ — С опроштењем, госпоже, моје намјереније није било вређати, јер ја сам научио разлику правити између црног и белог; али опет ми зато, госпоже, замерити не можете што велим да је увек боље читати какву полезну књигу него на бал ићи;

Краков, Станислав - КРИЛА

Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред устрчалих, узбуђених болничарки.

Сад се он мало издиже и виде да су оне очи исувише пуне нечег белог, укоченог, а да се сред широко отворених уста смејаху криви зуби. Сусед је био миран и непомичан.

Опет су промицали прљави турбани и масни фесови. Неко је вукао воду у тестијама, и она је пљускала по земљи. Крај белог тулбета шарениле се распете кошуље. Лутали су дуго по џамијама и црквама.

Петровић, Растко - АФРИКА