Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...
Шта тражиш ти овде?... И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи. Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије...
— упита га. — Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. Полетеше као сиви соколи. За час их нестаде у редовима турским.
Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!... Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!...
и простих муслимана батли — срећан човек бегенисати — заволети без — врста платна белај — несрећа, зло, беда белокорац — нож са ручицом од беле кости берићет — издашан род, обиље бимбаша — командир веће војне јединице бињеџија — ваљан
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.