Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и не сачекавши да се очитају часови, трчим на пијацу И прелазим од корита кориту, мерећи вичним оком који би од ових белотрбаца био понајподеснији за мог проту... Што ?... Млађи сам, па нек носим!... Чудна ми чуда!...