Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
држи у свом страсном Унутрашњем загрљају Бео гладак недужан труп Смеши се обрвом месеца СРЦЕ БЕЛУТКА Играли се белутком Камен ко камен Играо се с њима ко да срца нема Наљутили се на белутак Разбили га у трави Угледали му срце
се из земље јавила У ваздух хитнула белутак Где је белутак На земљу се није вратио На небо се није попео Шта је с белутком Јесу ли га висине појеле Је ли се у птицу претворио Ено белутка Остао је тврдоглав у себи Ни на небу ни на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни као сребро, а у Јарменовцу зуб куцкају белутком, да би зуби који ничу били отпорни (да се не круне) и да би били бели као тај камен.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. се привија, сам или као саставни део, код главобоље (ЖСС, 313; 316; СЕЗ, 40, 230); ухобоље (помешан са истуцаним белутком, СЕЗ, 13, 344); чирева (ЖСС, 264; Караџић, 3, 1901, 224; СЕЗ, 40, 233; ЗНЖОЈС, 5, 94; 11, 263); изгоретине (СЕЗ, 13,