Употреба речи белћим у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

'Нуде су прошли Блазнавци. — Нека рудина испод Недићева забрана... Преглавље.... — Знам, сећам се. — Па ту ће, белћим, да доручкују, а ми да банемо изненада. Али то прођосмо; скоро ћемо на њиве, па после ето и села. — Где ли је капетан?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Видиш зар! Е, 'нође ти је био кућерак Слатке Душе. Тако је свак звао старог Мију, покој му души! Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом. Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо!

Крпатим ја грчки, наносим мало на арапски, забркљачим коју каурску, а понека се и каравлашка омакне!... Кô белћим: ја сам геренал, а за мном иде баталијун... табор војске.

башица — „прва ракија из казана кад се пече, прве нац“ башуна — јагњећа глава; главурда бели — заиста, одиста белћим — можда, ваљда бендати — уважавати, признавати берићет — изобиље; обилан род; родна година беслеисати (се) —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности