Црњански, Милош - Лирика Итаке
Таква је, у Аустрији, била цензура литерарних часописа. Као што рекох, кад би цензура нешто брисала, Бенешић би то давао музичару Коњовићу, своме пријатељу, да допева.
Него рупа. Идем у кућу Бенешића а после и Коњовића. Остао сам без новаца. Бенешић, самац, епикурејац, литерата, дочекује ме као старог пријатеља.
тих дана, у издању Друштва хрватских књижевника (не онаква каква је у рукопису била, и са много штампарских грешака). Бенешић ми исплаћује и хонорар за то моје прво штампано дело. Круна 970, ако ме сећање не вара.
Бенешић ми исплаћује и хонорар за то моје прво штампано дело. Круна 970, ако ме сећање не вара. Бенешић се смеје и каже да је доста за почетника. Тих дана је у казалишту приређена прослава патриоте конта Ива Војновића.
Предат му је и дар Народног вијећа: 100.000 круна. Поред Маске, Бенешић је штампао и једно моје писмо, у облику белешке о писцу.
То је једна моја фотографија, снимљена у стану мога брата, на неколико дана пре почетка рата. Бенешић је од мене, поред осталога, штампао у Савременику, и једну прозу под насловом Легенда, која му се била јако допала.
Ја сам тврдио да одговарају оном што је написао Брантом. Да би ме некако развеселио у мом сиромаштву, Бенешић ме води у Загорје, по кућама, а нарочито код Домјанића, чије кајкавске стихове јако воли.
у мом сиромаштву, Бенешић ме води у Загорје, по кућама, а нарочито код Домјанића, чије кајкавске стихове јако воли. Бенешић је био гурман, и у литерарним посластицама. Ја нимало нисам ценио стихове Домјанића.
Али је било лепо што ми је рекао о Матошу. Да је Матош рекао да оно „кај“ изгледа као суза. Бенешић је хтео да изда и збирку мојих песама.