Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лично сам Бенешића видео тек при мом одласку у Италију, у његовој канцеларији, на Гричу. Кад сам ушао код њега, у ратној опреми аустријско
На мојој црној официрској капи, на месту розете Хабсбурга, нема ни српске триколоре. Него рупа. Идем у кућу Бенешића а после и Коњовића. Остао сам без новаца. Бенешић, самац, епикурејац, литерата, дочекује ме као старог пријатеља.
Пошто се, у оно доба, нису правиле копије рукописа, то многе моје рукописе нисам видео никад више, ни од Бенешића. То је био човек необично, код нас необично, лепог понашања, са ванредним чулом за звук стихова.
Рукописе, дабогме, ни он није чувао. Ја никад нисам видео аљкавијег и ефикаснијег уредника од Бенешића. У болници такозваних милосрдних сестара, тих дана, упознао сам и Иву Андрића. Био је слаб, нежног здравља.