Употреба речи бено у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде де да си бар војску одслужио, друго би било. — Богами, дједе, знам. Знам га и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А она му рече: — Одлази, бено, та ишли су тамо паметни људи па нијесу ништа могли учинити, а да ти то учиниш! Али се мали никако не хтједе оканити,

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ако си икад богу веровô, Веруј ми, Раде, да је утопљен. (Клекне пред њиме.) РАДАК: Не бенави се, бено матора, Већ чамац дај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Сасвим зароњен! Од њег’ ни ђаво нема помоћи!

Ћипико, Иво - Пауци

— виче друштво за њим, и у то име пије. — Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“. — Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности