Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И она изађе. После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу. То је чинила само да се нађе као у послу, а после је узела стакôце, па га
То је чудно, али је истина!... На њему беше капут бео као снег, а на глави ношаше од панаме шешир. Ја тако господски обучена човека донде нисам видела.
главу је забулила белом куповном шамијом, па није заборавила више левог увета и једну црвену ружу заденути; зубун бео као снег, а по њему разне шаре, по којима, као малене звездице, трепере сребрне и златне шљокице...
— Милисаве, изиђи-де ти напоље! Милисав изиђе. Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута шареним тканицама,
је да међу оно неколико прамичака седе косе, што му се по слепим очима лелујала, не беше ниједног црног влакна; сав бео као снег! — Дођох, ето, — рече Сремац, — да ми ти, учитељу, у нечему помогнеш. — Хоћу, хоћу, стари мој пријатељу!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан... Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре... Симо, тако ти свега на свету, немој да се чује!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањајy и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао. Тако су текли себи пријатеље. И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати.
Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева. Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља. Станко га познаде и приђе му. — Добар вече, чича Дево! — Бог те чуо! Име му Глигорије.
Али на другој страни стојаше Иван и Лазар... Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога... А Лазару клецају колена...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Госпар Бартолео, Победилац срца и на двобојима — Једног дана спази да је постô бео. Докле још у своме прслуку од свиле По које писамце опази да има, И малу мараму, ко зна које виле, Пуну пољубаца
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’ црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој »пинтл«, и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда неки официр, бео и леп, у кицошким лакованим чизмама и корбачем у левој руци, искочи брзо на земљу, приђе команданту
Африка
ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за Африку, био бео.
Крупан је, импозантан, с брадицом, великим очима, увијен у огртач бео са плавим шарама. Не зна ни речи француске; поред себе немам ниједног правог тумача.
овај део Африке, до на неколико стотина километара од Океана и захватајући добар део Судана све до Нигера, остављен је бео и само са ознаком: Држава Саморија.
Питам их шта је. Неки младићки глас објашњава да је гријон певао: „Ти си човек, ти си бео, ти си добар, ти си храбар; знаш шта треба, шта не треба, твоја је цела земља, твој је врховни фетиш.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Гледим друге, боже мој, накићене! Ту су ти минђуше, ту су ти валови У кума Персе капа од блонда, црвена пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је као ношен, уз крупног Енгелсхофена, као нова млада, једва додирујући тле ногама. Био је сав бео од креча. И мирисао је од карбола. „Сељак је то. Колика му је само носина, као у коња.
У приземљу је била и једна изба, из које је заударало, а на чијим је вратима био насликан бео зец, који је био чучнуо, на жута јаја, у трави.
Из баште је допирао, у собу, опојан мирис јасмина. Чинило се да неко, бео, по башти, хода. Светлост свеће била је пала на неки стари раст, који је био испод прозора, а који је био сав чворав,
У својој соби, Исакович се, у полумраку, тог дана, дуго прао и пиркао, а белео се у мраку, јер је био бео и го, до паса. Био је, као што су коњаници, танак у пасу, а био је широк у рамену.
у Швехату, рече да би била рекла, да су је оне ноћи видели – и куда је пошла питали – да је пошла тамо, где онај бео зец чучи. Иако је био прост човек, Павле је то запамтио, као бласфемију, против божанства љубави.
у тој престоници сматрали, као велики напредак, ону сандучару у кући, из које је заударало, а на којој беше насликан бео зец, како на жутим јајима чучи.
У бојама булки. Њен бео вео, од газе, око рамена и врата, њене голе руке, њена риђа коса, све је то лепршало, као да дувају ветрови.
А тешко је било набавити углачану чипку, или бео жабо. Цела росијска армада имала је, тих дана, кројача, тако мало, да их је било још мање, него бабица, у Кијеву.
То лице падало је у очи нарочито зато, што је око њега био бео жабо, сав у веловима, и уоквирен црном, свиленом, огрлицом.
колима, заогрнута, црним, путничким, огртачем, седела је Ана, наднета, над колевком, у којој је спавало, увијено у бео јорган, њено детенце.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
се Узбудљивим дамаром случаја Миче се Бестидним ходом времена Све држи у свом страсном Унутрашњем загрљају Бео гладак недужан труп Смеши се обрвом месеца СРЦЕ БЕЛУТКА Играли се белутком Камен ко камен Играо се с њима ко да срца
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је прозирно плаво са оним ситним облацима налик на таласање реке у зору, тамо у висини. Бео и нејасан, при дну видика, појављивао се Месец.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће. У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане. — А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је.
Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају. Па кад се „ангажира”
од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет. Па мени није ни жао.
И тај човек је хтео оца обесити! XXВИ И Шамика већ „има шесет шкопаца”. Сав бео и ћелав. Већ је претурио шесет. Али он је још стари Шамика.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да је из далека, из кола, откуда га је Комесар, са својим кирасирима, посматрао, изгледао као неки велики цвет, сад бео, сад рујан, што се повија на ветру. Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље.
Са очима које су хтеле да јој испадну из очних капака, она примети како јој се бео чаршав, са пећи, приближује све ближе.
Плачући, вриштећи, изнемогла, излудела, виде тад, пред собом, бео, широк пут, који се спуштао у село, али до којег није могла да допре.
Тај пут, који је, иначе, прекодан, толико пута видела и који је пролазио пред њеном кућицом, учинио јој се сад бео, ужасан, у месечини, сасвим непознат.
Беше се дигао из воде и из смрти и бео, као млад багрем, батргао се, по туђини, појављујући се врх друмова, куда беше, жив, са војском прошао, где су га
Застајкивао је само код штала и са уживањем удисао мирис коња, ослушкујући удар копита. Најпосле, кад онако бео и провидан, стиже до свог кућерка, ни најмање се није љутио на љубавнике своје жене, од којих је један, полуго, спавао
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене. Чист је, спава у кавезу, увек је на опрезу.
Какав је то ред да ту седи дед и још не знам кој а не синчић мој! А синчић је млео као жрвањ бео: - Мама, ја бих сео. Мама, ја бих сео. Устао је дед да не квари ред. Синчић реко: - Оф! И сео ко гроф.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зар је био само празан санак, А не бео, а не ведар данак Кад се она менека појави? Ја је смотри на беломе данку, Ја с њом шета, ал' само у санку, Ал' ће
миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују, Уз косове браћа подвикују: „Ао данче, ала си ми бео!
Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба! Јутро бежи, подне се примиче, Из горице бео дворац ниче: „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде.
срце је удри стрела, Затрепета мома бела, На колена о тле паде, Па ми студен кам постаде, Студен камен, красан, бео, Нико бељег не видео.
Али саде — сврши, Боже, јаде Ил' онако, ил' више никако; Нема лека, па нашто и века! Збогом, свете, некад тако бео, Здраво ли ми беше омилео!
(8) Ја знам, брате, шта би рећи тео Још је лепше њено око драго, Усне, образ румен, а врат бео; У недељу Бог је то наслаго Па на земљу послана ти благо О, она је са неба анђео И лепша кажи да је драга твоја,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Па и он је у боје разишао се цео, још лепши шар је разапео на листак овај бео. И нестаће му сунца, ал' трајаће тај цвет, јер то је онај неповред што песмом зове свет. У НОЋИ Ој љубавниче, месече!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео,
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб. Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру.
Ето зашто: — црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди, зелен је хлеб од године поплавне н градобитне, а бео хлеб то је од берићетне године. — А пије ли та ала друго што осим млека?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
земља пролетерска“, па „Џинглбел“, па песму о Натали, знате, то је она песма о Црвеном тргу, који је изненада постао бео због снега, а после сам их учила да певају „Ти ме, Мицо, не волеш, чисто сумњам, чисто сумњам...
Затим оригинални репортер глувари по породилишту и, као, ставља бео повез преко лица ради веће напетости. Онда закмечи једна беба: она је баш као дофурала на свет у дванаест сати, а
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА То што врана с коца гаче, То се неко чудо гласи. Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси.
Тумара тмушом нагон бòготворни. ИИИ Изнутра бео, љубичаст по рубу, а с поноћ—јутра подне му се цери. Белино, свиј се, ланено, у трубу, да Први данак обожен трепери.
Под палим небом, с црнилом у здели, сиромах један - чему да се бели? Изнýтра бео, љубичаст по рубу, обеју боја он је затвореник, и чувар њихов, њиних сенки зреник, о чије класје креше зумбул-руду
зреник, о чије класје креше зумбул-руду да с лиске брега, куд су текле овце, у видик сведе косце, жетеоце изнýтра бео, љубичаст по рубу. УТОРАК І Из воде блесне небеско острвце, резерват жара, дирљив уздах ватре.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
одјури зима на север леден, а наврх горе, у сами мрак, сину још једном чудновати зрак: остатак снега, блештав и бео, путнице зиме подеран вео.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси. Њен лик сасвим бео на месечини изгледао је непомичан, ћутао. Затим се насмешила недовршеним осмехом, осврнула главу на другу страну: —
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се удаш за војника Татару откресан брк Словенин оде низ тарабу проклету пртећи на леђима издајника брата Герман бео као креч вуче нешто злата Латин слика пресна јаја остаје само сељак на лошем путу обаљен и пси му лижу ране.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Официри поседали око стола за расклапање на коме је бео чаршав и ручају. Потпоручник Александар познаде неке, те им довикну с коња: — Ручајте брже, док није наишла пешадија!
— Ово је провокација. Гладна војска пролази, а они нас драже оним шерпама. И још ставили бео чаршав. А поднаредник Траило закључује: — Их, што нису негде у близини нашој! Питамо га, зашто.
Угледасмо дугачку поворку кола, како лагано иде у нашем правцу... На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо... Командир отрча у дивизион да пита шта да ради.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Беше све лепо, и чисто. Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...
куда ?... узвикну он, гледајући је у очи. Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко.... далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш ?... Кажи само... Да се сакријемо од овога дволичнога народа...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад увече о вечери било, Момак пије двадест и три чаше, А девојка двадест и четири. Кад ујутру бео дан освану, Момак лежи, ни главе не диже, А девојка ситан везак везе! 100.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос. ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. А на храм дижите црну сфингу народа мог.
А на храм дижите црну сфингу народа мог. Нек се све звезде што језде осврну за смех чудовишта тог. Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир.
Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. НАША ЕЛЕГИЈА И боли нас. Грачанице више нема, шта би нам
Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом. Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг. А да небо загрми и распе камење са путева стрми у девети час. Очи твоје не би дизо криком.
Али ће на дну честите душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива рука, свирати сваки лептир бео, и сваки јастук врео.
И да је у нама пре уранка замирисао багрем бео. Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине замирише, ко зна где ћу бити.
Месец је сад мањи, страшно бео, као дискос од сребра и блешти. Тетурам се по палуби, јер је брод почео да се љуља. Ветар душе.
Проспем ли вино по белом вашем чаршаву, остаће на њему румен винограда. Проспем ли вино, замирисаће бео чаршав као снег по житу невидљивом, али никлом, и озеленелом. Господо, наздравили сте сваком.
Зид је био тек окречен, бео као овај чаршав, по коме су прснуле румене мрље његовог мозга и крви, румене као ове мрље пијаног вина мог.
Пијем у славу кола Банаћана. Нек се у мом вину, што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресе сила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне поскочице. Господо, једну чашу поскочици друга мог.
Сватовцу пуном материних суза, девојачке косе, рузмарина и росе. Једну чашу младости његовој. Зид је био бео као овај чаршав, попрскан крвљу, као овај вином.
У здравље те проститутке која га је издала. Нек моје вино полије овај чаршав бео, да не видим на њему њено бледо лице, кад се покајала пред Судом и пала пред њим на колена.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А оног јутра, кад је Исус устао из гроба, дође Магдалена ка гробу, и не нађе Исуса тамо. Она виде само бео покров, у који беше умотано тело његово, и венац од црвених ружа, што му обвијаше главу.
Странац је у необичној ношњи: на њему бео бурнус привезан црном врпцом око чела. Из белог платна гледа младо лице, бледо и спокојно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Севају му ужагрене очице грозничавим сјајем. Не скидају се са оног чаробног лица, које се чини тајанствено, кроз дуг, бео провидан вео... А бели цветић миртин трепери и шапуће о блаженству... Све сија срећом.
»Ах, кад би ме тета повела! ... Па нека њега много воли... више од мене. Само да сам уз њу! ...« Наместише деверу бео везен јаглук. Поведоше младу из одаје. Дете истрча на двориште... Опет журба, сновање, намештање, поздрави, пољупци ..
Нежни, паучинасти набори од бела вела, у које утања бео венац од мирте, високо се носе, и као да пливају у гомили разноврсних сватовских глава ...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао; Изјутра је јео, пред вече тихо прео И никад није закорачио у свет бео; — А летос, у јулу — јер јул је месец луд — Мој стари мачор оде незнано куд. Ходајући, волео је, тако, мало да гега.
И прича: дан је тако бео, Топао, светао ко рибље пераје; Дођите, децо, одред цео! Берите, једите, — ко вам даје!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Губи се рефлекс велике плејаде, К’о јесени ведре један облак бео; Умире снага, понос душе младе; Знамо још само да је живот цео Илузија дуга сећања и наде.
Проносе их тужно, побијене лаве, Кроз невес’о сумрак, расплакан и бео, — Крваве јунаке без награде, славе; А трагична језа свет пролази цео.
наде и радости биле, — Вео доброте, заборава, свиле — Покрити њиме свет сањања цео, К’о драга тела студен покров бео.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Поређења за боје наш је народ узео из своје непосредне околине, и то путем асоцијације. Она могу бити статичка, као: бео као овца, млеко, сир, јаје, дан и снег; црн као катран, угаљ, зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак,
вила у свилу повила, А пчелица медом задојила, Ластавица крилом покривала: Нек је румен к’о ружа румена, Нек је бео, као бела вила, Нек је радни к’о чела малена, Нек је хитар као ластавица!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
БЕЗ ЉУБАВИ Кад ће снег из моје главе да престане: Већ ми место срца куца комад целца. Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
њене главе управили кљунове и замахују сабљама, и све као да гори, све као да израња из дунавске магле, а оно — густ, бео дим њене цигаре. Никад није видео да дуван тако дими.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
му се да је, заслепљен белином споља, лелујавом а огромном, угледао пред собом Јована Добрачу како стоји, и он сав бео, засут неким празним снегом који веје ту, међу њима. Али, то је била само причина Црнога Ђорђа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа подвикују: „Ао, данче, ала си ми бео! Још бих дуго гледати те хтео! Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек' се смркне измеђ' ових гора!
В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров. У даљи губе се брези, И круже видокруг тавна. У селу влада мир.
Бићу, мила, цео К'о у дечјој бајци путник из далека Промрз'о од студи, и од снега бео. Опрезно ћу тада по мразовом цвећу Куцнути на прозор.
да извиди шта је А дотле ће заплет отплести се цео: Док се стара буде крстила у чуду, Љубићу те жарко, сав од снега бео. Б. Николајевић ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ „У име Вечнога...“ (1-2) 2 Дођи, о дођи!
Попа, Васко - КОРА
се Узбудљивим дамаром случаја Миче се Бестидним ходом времена Све држи У свом страсном Унутрашњем загрљају Бео гладак недужан труп Смеши се обрвом месеца (1951) ДАЛЕКО У НАМА 1 Дижемо руке Улица се у небо пење Обарамо
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А даље на хоризонту, над великом плавом планином, један усамљени бео облак, као огромна овца од снега, распадао се постепено ишчезавајући.
за свако јаје по један шамар иза клемпавог увета, које му се црвенело задуго после тога и док је као несретник, сав бео од прашине, шапесао кроз крвави смрад лешина које су грозно баздиле дуж зелених гребена Цера.
Ја лудачки улетех међу заостале прилике што су се тискале, кад уз саму капију џамије спазих го, бео леш како се цинички кези на нас.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац. Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.
Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, И чисто осећа како
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео,
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб. Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру.
— Ето зашто: црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди; зелен је хлеб од године поплавне и градобитне; а бео хлеб, то је од берићетне године. — А пије ли та ала друго што осим млека?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као светлост лепота се просу И дан бео и у небо бело. Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне таласе, Црне, као и њине
Гледећи дуго тај маглени вео, Камо се дани моји разасуше, Шири се покров велик, простран, бео, Под којим леже утопљене душе.
Дошао сам кући. Ветрић се још пео, По завеси игра сам у своме ору; Док напољу сутон већ постаје бео, И пет'о се мучи да пробуди зору. Г. Ходи. Остави све што је за нама.
Душе наше Заплакаше И плакаше. Да ли дуго? За век цео? За рођење? Покров бео? — Нисмо знали. Нисмо знали Из те слике Са очима пуним сјаја, Пуним суза и музике, Ни када смо, када пали Сред великог
лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и бео: Крај мене, кроз грају Прошла си у сјају. Погледом те гледах за тебе умрлим. Ти си дивна била.
Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече.
чека се опело. Није још дуго — доћи ће и оно, Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео И много света. Удараће звоно. И ја ћу затим иструнути цео.
Ја о томе не знам. Ал' кад пада вече На црвено сунце и дан к'о дим бео, Кад из сваког кутка ноћ црна потече И притисне очи, небо, видик цео, Знам да чујем свуда, да ми нека струја Носи
И где је наш дом? Ено, по кланцима један народ цео Ради слику пакла — кожа је и кост. И корење једе као хлебац бео, А смрт му је радост, добродош'о гост. Гле његовог дома! Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У једној је било моје рубље, а у другој храна, једна печена гуска и велики бео хлеб. Једино одело које сам имао, носио сам на себи, а сестре су ме убеђивале да је модерно и да у њему личим на
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
„Путовање“: То Јерменка око нагих рамена увија свилени вео Као да од чауре хоризонта отцепљује плаветнило У сумрак бео.
просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом, Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг. А не би била бесмислена да је у њој препознао трансформисану сцену распећа божијег Сина на Голготи.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ако је по картама... XX ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (долази са једном девојчицом, која носи хаљину увијену у бео чаршав): Кројачица послала хаљину... ЖИВКА: Носи натраг, немам кад да је пробам.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
и клече покрај Јаблана, па поз– навши му преко лица арнаутски рубац, плахо га секну и баци, а иза појаса извуче нов и бео, на угловима златном жицом украшен, и матерински га покри, тихо му изговарајући покој младој души и гладећи га преко
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Спуштају њено чедо, Још га не спустише, Ал’ гле: из црна гроба Бео голуб излети! Полети у вис право, — Мајка се прекрсти, Не гледа више доле Већ горе у небо.
она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне мисли, кô барјак бео, Које си собом са неба снео: Кад све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега дана; Општа ће срећа у врту
Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира. Падај, снеже, падај с неба: Сад нек нам се барем чини Као да смо — какви треба.
А то ј’ срећа била. ЗЕБЊА У РАЈУ Оженио с’ младић Топлотан и зрео, Могао је наћи Крин без пеге бео. Па где нађе љубу? Где је узгред стигô: У греху је нашô, Из греха је дигô.
око мојих купиш се нога; Скриваш ми других предмета много Којим’ бих оду написат’ могô, Истичеш само свој образ бео — Знам шта би хтео. Па драге воље, — во прецје немам, Шта више на то давно се спремам.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Брза паљба... бомбе... Све се запали, све закркља. Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима. Једна, па друга ракетла шикну увис остављајући за собом црвену,
Петровић, Растко - АФРИКА
ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за Африку, био бео.
Крупан је, импозантан, с брадицом, великим очима, увијен у огртач бео са плавим шарама. Не зна ни речи француске; поред себе немам ниједног правог тумача.
овај део Африке, до на неколико стотина километара од Океана и захватајући добар део Судана све до Нигера, остављен је бео и само са ознаком: Држава Саморија.
Питам их шта је. Неки младићки глас објашњава да је гријон певао: „Ти си човек, ти си бео, ти си добар, ти си храбар; знаш шта треба, шта не треба, твоја је цела земља, твој је врховни фетиш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— упаде Драган — да онај који приликом провлачења испод жица буде последњи, да тај на излазу из канала остави неки бео предмет, белу крпу, тако нешто, да бисмо знали где је канал. — То је добро.
— Ваљда ће наићи — рече неко бојажљиво. На улазу појави се још један нарамкујући. Око десне ноге имао је бео завој. Он уђе ћутећи и ослони се на зид. Стајао је на једној нози. Његово лице грчило се од болова.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И узбрао сам, кô кришом, пун жуди Цвет један, што ми још мирише груди, Цвет тужан, бео и у куту скривен. XX Звиждала је зима, кад смо овде били Крај овога жбуна, што сад зелен листа, По коме пролетњег
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и издржљивости (Наџњева се момак и девојка,/ момак нажње двадесет и три снопа,/ а девојка двадест и четири/ Кад ујутру бео дан освану,/ момак лежи, ни главу не диже,/ а девојка ситан везак везе!).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош. Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама
Или ако то не, а оно хлеба и сира. Али то лепо увијено у бео пешкир. Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.
А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена. И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад прети непогода и град, треба запалити гранчицу дивље с. која је благословена на Белу суботу [»град се сири у Бео четвртак, а у Белу суботу уређује се где ће и кад падати«, СЕЗ, 50, 212] и њоме крстити према облаку, па ће се облак
СТИДАК Оöхре (цауцаліѕ грандіфлора, Вук; дауцуѕ царота, Панчић). Стидак, срамак (Сава Петр.). Стидак има бео цвет и у средини мало црвен: Срби приповедају да је оно црвено од пре веће било, па онда свакога дана бива мање, јер
»У белу, чисту крпу«, у којој је семе за прву сетву, ставља се, поред осталог и »бео крупан грозд«, да жито буде чисто и клас пун (ГЕИ, 9—10, 1960—1961, 127, Сретечка жупа).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир.
5. Тамо, где Дрина кроз питоме стране Са бурним током орошава цвеће Жалосна врба где савија гране, И бео лелек на спрудове слеће Потражих мира.
Што сметова оста, То тихо копне између врлети. У чистом зраку нијају се ждрали; Ласте долећу са зимница своји' И бео лелек на пустој обали На једној нози замишљено стоји. Под небом бруји чудновата врева, Све живо кличе, цвркуће и пева!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Због тога нам он изгледа бео и засењује нам очи. Но и њега је Сунце створило и уздигло из Земљиних вода на врхунце брегова.
Почетак је зиме. Пада први снег, лак, чист, бео, и док се ми успесмо до врхунца брега, покрио је он траву и дрвеће једним танким, влажним слојем.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Зелени се мио брег, Све на њему живо; Доста га је бео снег Зимуске покрив'о! Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ме је јутрос на салашу, баш док сте ви били на гробљу, вијао бик, онај крупни наш Швајцарац, можда сте га кад видели, бео као сир с једне стране, а риђ, скоро црвен, с друге. Таква му је ћуд, никад не знаш која му важи.
Сати опет куцају, и сваки добио своје име. Весеље усахну. Нешто једва видљиво, али ипак јасно као бео конац, затегну се кроз простор и време, и предели младо и старо, оне што одлазе и оне што остају.
Ситне ствари не вреди помињати; крупни догађаји су сасвим други на два краја света. Кроника паланачка не одмиче. Бео лист пред њом чека. О сину Павлову сазнао је Бранко тек кад је детету било две године.
Одело четкају све по две жене: једна прелази четком, друга прстима вади перца и прашину. Марко тек скине однекуд бео чаршав, и згази га, да види да ли су жене добро очистиле и ђонове обуће.
„Напрасито јагње”, говорио је кум Влаовић. А од матере своје добила је Кода врло бео и кукаст нос, који је за њено, Кодино лице био и одвише бео и одвише крупан.
А од матере своје добила је Кода врло бео и кукаст нос, који је за њено, Кодино лице био и одвише бео и одвише крупан.
За сада, „свет” је видео и гледао, углавном, само Миша Богдановић. Чисто обријана лица, још у оно време; бео, као млеком наливен; увек укусно одевен, додуше и лепа фигура мушкарца; увек пун новаца и готов да части, да великашки
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— али код ње није мана само образ, који се може од црног да је бео или румен начинити. Најпосле му падне житије Тезеја на памет, који је такође своју благодетелницу напустио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шта се снебивате? Не могу да вам сачувам место — говорио је поручник Бранко. Седосмо у фотеље. Пред нама је бео чаршав и сјајно посуђе. А хлеба читаве гомиле.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мравуљак није личио на остале: био је велик и био је бео, док су сви други били црни, или у најгорем случају смеђи. Задрхта мравица мајка. Бели мрав био је њено дете.
Остали мравићи зачели су се, такође у дугим белим ноћима: зашто је само њен син бео? Белко за мајчине муке није знао.
Ујутро, зато, није могао да се пробуди. — Осим тога што је бео, он је и лењ! — прекорно рече Поглавица мрављег племена, а Белкова мајка поцрвене.
Ој, Ој! Како су дрвени мрави мрзели жуте, жути црне, а сви: и црни, и црвени, и жути — њега само зато што је бео! С чежњом у срцу одлазио је Белко на починак, увек се изнова надајући да ће у току спавања променити боју, увек
Већ следеће недеље забуне није било: крилца су се претворила у крила. Бео мрав! Крилат мрав! Какав ужас! Савет стараца донесе одлуку да се Белко искључи из племена.
Две мравице пењале су се ка њему, осмехујући се, а на источној страни неба растао је месец бео и крилат, као најкрилатији бели мрав на свету.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
што наслања на њу Своје рачве сиве један орах свео, Божи је и зове млинар, и на пању Са дечаком седи, сав од млива бео.
Но старица само тресе се и грца И упире поглед у споменик бео, Сврх ког устремљени орô светломрца, Као да би мајку огрејати хтео.
Гле! откад пахуља снега На лесковоме листу? Није. То бони лептир један у сан се свео А цео Бео Ко бела свила, Само по рубу лепа му дрхти дуга.
Где шапћу класови лана, Где река тече и где се сплео Бокор трстика голи —: С дугом на рубу крила отплови лептир бео... Из грања Јела се смеје И за њим гледа. Зора. Радосно мирис веје Росе и меда. 1914. ПОГЛЕД С ВРХА Лепоте!
Зора. Радосно мирис веје Росе и меда. 1914. ПОГЛЕД С ВРХА Лепоте! уз реку, као лабуд бео, Лежи Мостар и, пун сунца, адиђара, Сав трепти, и стреми с копљима мунара Као да би небу полетети хтео.
7 Ја ћу у чашу љиљана Утопит с душом жар цео, А песму о мојој драгој Певаће љиљан бео. Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој страсни, Што ми га дарова негда У час слатки и красни.
Све је немо и мрачно! Цвет је раздуван цео, Згасла је звезда и с песмом Потонô лабуд бео. 60 Мене бог снова у дворе огромне вину, Где се опојни мирис и блесак лије, Где разнобојни валови људи теку Кроз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
проћу себе — према себи прохесапити — прорачунати проходити — пролазити пули — што има пегице, бобице пуљат — бео коњ са округластим шарама пунац — таст пуница — ташта пустимице — тако бацити буздован да се у лету окреће пусто
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Кроме свију, један је финик надвисио дрвета својим узрастом: Лист му је сврха бео, а гране управе од сред стабла једнако му до врха скупљене ошиљасто стоје.
Ако не мож' бити златан, буди црвен, буди румен, или бео — прихватам те... Ни саме звезде све једнако не сјају, неголи друго је сјање и тафра Сунцу, а друго Месецу и другојаче
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кућа није имала прозора с улице. Изгледала је као була с јашмаком и фереџом. С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе са улицом.