Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Пртеном врећом огрнут Неготин, Београд са шлемом на рањеној глави, Ужице с рана разгонећи вране, Обреновац на носилима.
Па би сад хтео да будеш нешто велико, коњ, ил нешто веће, Обреновац, или још веће, Београд, а да л се икад замислиш, да л се упиташ, зашто Београд сања да постане миш? КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 1.
велико, коњ, ил нешто веће, Обреновац, или још веће, Београд, а да л се икад замислиш, да л се упиташ, зашто Београд сања да постане миш? КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 1. Одведем га на пољопривредно добро! Било је много јесењих послова!
Пишући о славном деспоту Стефану, Лазаревићу, сину Лазареву, Константин Филозоф је деспотов град Београд назвао градом са седам врхова.
Ал мислим да је праг Београда вода! 2. Отворите капије, уђите у Београд! Сиђите му у подруме и кујне! Попните се у горње одаје!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Хаџи-Мустафа-паша врати се с војском у Београд, а Пасман-оглу пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну да себи присвоји, да се
— Хаџи-Мустафа-паша врати се с војском у Београд, а Пасман-оглу пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну да себи присвоји, да се лакше од султана бранити може.
Немци поузимаше градове, као: Шабац, Београд, Смедерево, и тукоше Соко, куће попалише, али град узети не могоше. Кад су Немци Београд тукли, онда је мој отац
Кад су Немци Београд тукли, онда је мој отац Алекса са 700 момака између Панчева и Београда у некаквим ритовима 15 дана чувао ћесарову
је мој отац Алекса са 700 момака између Панчева и Београда у некаквим ритовима 15 дана чувао ћесарову војску, а кад се Београд предао, опет се к Ваљеву повратио.
Кад он дође кући, а то нахија остала без старешине и без суда. Паша дошао, примио Београд по трактату, с мало Турака. Како су Немци отишли, а Турци јошт своје судове не поставили, то мој отац почне судити као
Кнезови узму тај тефтер расхода и однесу везиру у Београд, који и своју порезу трошковима дода и бурунтију напише по колико на једну ожењену главу долази, и тако једни̓ пута
Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд. После неког времена дође један пашин каваз у Бранковину нашој кући на конак, и све се тајно са мојим оцем разговара.
) Тако су и кнез Никола Грбовић и Илија Бирчанин у својим кнежинама уредили. Опет видинска војска пође на Београд, једна удари на Пожаревац, а друга на Ћупри-Паланку. Узму Ћуприју где је био Тосун-ага предводитељ.
На Пожаревцу потуче се пашина и српска војска с Видинлијама, но Видинлије и ту надвладају и продру хитно на Београд, и београдску варош освоје.
муселима Асан-аге било, што су они Турци мог оца хтели да убију, пошље бумбашера у Ваљево по Асан-агу да га дотера у Београд. Асан-ага се уплаши страшно, побратими мог оца и рекне му: „Да си ми по Богу брат, Алекса, што ћу и куд ћу сад?
У томе се Хаџи-Муста-паша грдно превари, и пусти и̓ те дођу у Београд, где су неко време мирно и покорно седили, а неки су и службе добили; јербо су врсни и удворице били.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку. После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред
Механа му је на згодном месту, баш на друму сеоском. Ко год прође и потера или понесе што у Београд да прода, мора проћи поред ћир-Трпкове механе и дућана. Ћир Трпко, наравно, не пропусти никога дак с њим што не пазари.
Попи и ћир Трпко ракију, па онда упита: — У Београд ћеш носиш то? — и показа руком на восак. — 'Оћу, ћир-Трпко; чујем добро пролази, па да се узме која пара.
— Те лажу, море не ти пројде, жив ми господ! — Ама јуче је човек продао по двадесет и пет гроша. — Човек? У Београд рече? — Усред Београда на пијаци. Продао је Витомир восак по двадесет и пет гроша. — За Витомира ти мени рече?
— Не могу, ћир-Трпко; није вајде! — Што не могу, не могу! — салети ћир Трпко Тиосава. — Ће одеш у Београд, потрошиш пари, ћеш дангубиш. Ће ти кошта, море еј! Не ти се фати ни петнаест ока.
А Ставра слаже у магазу и вуну, и грах, и све — па кад се накупи доста, онда крене у Београд и тамо прода, како већ уме најбоље. Тако ето теку та два Цинцарина.
Тутори савијаше к себи малог сиротог Пупавца, али не могоше ништа од њега учинити. Напослетку, одведоше га у Београд и дадоше на занат код једног од оних »болтаџија« што су им болте обично на Теразијама па Стамбол-капијом пошав великој
лептире, мушице, па то набада после на чиоду и суши их Што ће му то, не зна чак ни поп Вујица, иако је кашто одлазио у Београд и тамо слушао, где има негде — те се тако купе бубе, камењице и травке. Напослетку, шта се то њега, попа, тиче?
А он жели, особито у последње време, да какогод дође у варош. Надао се утврдо да ће добити Београд, јер већ две године служи у овом срезу, и, богу хвала, није досад још никаке лудорије учинио.
Кад написа писмо, одреди два сељака с колима и једног пандура да одмах иду у Београд и да сандук и писмо предају на челнику лично. Енглези су некако настрани људи. Многе приче причају се о њима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н.
Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све. Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.
Прекиде се жена, пита га: — А где ти је, Митре, сахат? Он се намргодио. Гледа на страну, каже: — Послао сам га у Београд да се оправи. — Па добро је ишао, Митре. — Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде!
— Сине, устани да идемо у цркву!... Кад сам ишао лане у Београд по јеспап, видео сам у Топчидеру Перу Зеленбаћа у робијашким хаљинама, туца камен!
А има и угурсуза, па дувају и у кључ. Ту пре, кад је оно Срета ишао у Београд, а онај обешењак Мићин сакрио се за дирек, па пишти у кључ. Сви поскакаше, и сам начелник скочи!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Зар већ! — уздахну путник, пренувши из својих мисли. Београд, 1894.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају? — Па куда? — Да идемо у Србију, у Београд. — Па шта, у Београд да се жениш? — А зашто не? Чика-Гавра се смеје. — Неће онде ниједна за тебе поћи. — Зашто?
Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају? — Па куда? — Да идемо у Србију, у Београд. — Па шта, у Београд да се жениш? — А зашто не? Чика-Гавра се смеје. — Неће онде ниједна за тебе поћи. — Зашто?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ама ја сам чуо. — Господо, то је шпијун, мора бити шпијун. — Сигурно, сигурно шпијун. Па пун је Београд шпијуна. — Шпијун заиста? — Зар већ? — Доле, доле, долееее! — Ево шпијуна. Је сте ли видели шпијуна?
Ето иде време да јавно напијају здравице и јавно износе слике краљевих синова” А сутон је лагано обавијао Београд и мир плаве ноћи спуштао се на бежанијску косу кад је Јуришић стигао на железничку станицу.
Једним широким и жудним погледом он брзо обухвати Београд и све поднебље. Саборна црква, као неки прав старац, уздизала се мрачна и достојанствена. Цело је небо било узбуђено.
А што свет говори, нека говори.“ Чекај, реко', да видиш да ли мора тако бити, па седнем на воз и право у Београд. Па сам тамо ишла куд год сам знала: и у полиције и у редакције и у хотеле и свуда, и ништа, — нема па нема.
„Нема ту, вели, до века за руку, нити је Београд преко света, промучи се, брајко, муни се, прођи, види све, па нађи и где ћеш становати и друго.
Пође он тако зором из Бруснице и цела стара чаршија зна да ће се он зором кренути за Београд, те он у вече, у очи поласка, мора да даје пôдњу.
И стигну обично ноћу у Београд те се право у двор јаве и ту коње намире и ноће. А сутра дан зове их кнез и тражи да види како су они кроз оне шуме
Хоћете ли доказа? — Доказа, доказа, дајте доказа! — Ево вам: погледајте овај Београд, јест гледајте га Шта видите ви? Ја видим све.
— Да, на свему томе, али он расте... Београд. Хоћете ли доле у земљи? Хоћете ли зато доказа? Е па идите у народ и видећете ово: да чудним и невидљивим утицајем
А Београд расте. Гле, како расте Београд ужасно и шири се, сам по себи, унутрашњом снагом. А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срља
А Београд расте. Гле, како расте Београд ужасно и шири се, сам по себи, унутрашњом снагом. А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срљаш ти?
А Београд расте док ја падам и тупавим и крв пљујем и осећам како се сав овај мој душевни апарат пун прљаве прашине и трулежи, кв
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зна га цела Европа! Чуо је, сигурно, да је то човек, који је спасао Европу од Турака! Спасао Беч! Освојио Београд. Умало није продро до Стамбола! Чуо је, свакако, како је, генијално, уништио турску војску, код Сенте.
За Павла, међутим, који је, при уласку Турака у Београд, био двадесет и четири, пун снаге, мушко, тај доживљај постаде осећај срамоте, неподношљив.
завршио. Ни за време идућег рата, кад су Аустријанци, и сербски фрајкори, ушли у Београд, 1789. Исак Исакович је био, 1771, умро. Аустријанци су, године 1792, из Београда опет изишли.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Створио се нов стил, јак и оригиналан, који се назива београдски. Београд је био последњих година средиште велике интелектуалне снаге.
Железничкој прузи Београд—Загреб, која се даље рачва за Љубљану, Трст и Ријеку, намењено је, да привуче призводњу највећег дела ових крајева.
То је природни излаз из северне динарске земље, чије су долине и путеви отворени према железничкој прузи која везује Београд са овим пристаништем.
духовним животом као и оно у Србији, па било да су духовна средишта били Нови Сад или Карловци, било да је то био Београд. Образовани људи из ових крајева су у маси притекли у помоћ Србији после њена ослобођења.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЗАПИС О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ На дан Првога маја у Београд је допутовала једна аждаја из пасивног краја. Никоме ништа није рекла, пошто је била сеоског порекла.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- гурнух у лакат Весну која је нешто читала у углу, а она рече да се није десило њему, он је на путу у Београд прошао како треба. Мука је у томе што је још на железничкој станици сазнао да сам избачен са часа.
- Једном ћемо отићи тамо. Једном ћемо видети све то, Рашида. Видећемо Београд и све друге велике градове. Обићи ћемо јадранску обалу од Изоле до Улциња, Венецију, Гранаду, затим кренути на запад
- Чујем да ћеш у неку другу школу? - Саша Албрехт ишао ми је у сусрет. - Не знам. - Можда ћеш отићи у Београд, Слободане? - То би била премија. Не верујем!
- Не знам. - Можда ћеш отићи у Београд, Слободане? - То би била премија. Не верујем! - замислих Београд с његовим шареним светлостима, куће начињене од камена и стакла, гомиле људи које ни најмање не занима јеси ли ти
Кожом као да ми пређе благ ветар. Београд, Боже! Кад бих могао с Рашидом да будем у њему! Бићу! Појурих према гробљу, а Саша запањено слеже раменима и направи
Затим пођох низ пругу очекујући било који путнички воз за Београд. Нечим што није свест, ни пирамидалне ћелије, ни било шта од тога, знао сам да му идем у сусрет.
Већ сам могао да видим Београд, његове светлости и куће начињене од бетона и стакла. - Тамо ћемо већ пронаћи неки шашави воз који иде за Сарајево,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Рече да ће цео дан остати у постељи, јер је боли глава. А кад јој оне рекоше да је кир Аранђел отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се мало трже и изјави жељу да јој спреме воду да се опере и измије.
јој беше прошло у плачу, размишљању и кинђурењу, а послеподне у чекању кир Аранђела, који беше отишао, преко, у Београд, да преда Турцима коње, са којима се беше малне удавио у Дунаву.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
М., Обичаји српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, 7, СКА, Београд 1907). Проблем Који су магијски обреди, обичаји и веровања везани за зачеће, рођење и одрастање детета и у ком
ФУСНОТЕ ¹ Филиповић, М. С., „Вук Караџић као етнолог“, у: Караџић, В. С., Етнографски списи, Просвета-Нолит, Београд 1987, с. 393-403; Дробњаковић, Б.
393-403; Дробњаковић, Б., „Етнолошка наука код Југословена“, у: Етнологија народа Југославије, Научна књига, Београд 1960, с. 13—14; Ђорђевић Т. Р., „Српски фолклор“, у: Наш народни живот, том 4, Просвета, Београд 1984, с. 7—9.
13—14; Ђорђевић Т. Р., „Српски фолклор“, у: Наш народни живот, том 4, Просвета, Београд 1984, с. 7—9. ² Богишић, Б., Правні обичаји Словена, Загреб 1866; Краус, Ф.
³ Ово „Писмо“ цитира сâм аутор у свом „Предговору“ за Народну педагогију, Београд 1914, с. В—ВИ. ⁴ Ђорђевић, Т. Р., „Из народне педагогије“, Учитељ, св. 1, Београд 1897, с. 27. ⁵ Миодраговић, Ј.
В—ВИ. ⁴ Ђорђевић, Т. Р., „Из народне педагогије“, Учитељ, св. 1, Београд 1897, с. 27. ⁵ Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба: или како наш народ подиже пород свој, издање Задужбине Ил.
⁵ Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба: или како наш народ подиже пород свој, издање Задужбине Ил. М. Коларца, Београд 1914, с. XXВИИИ. ⁶ Ковачевић, И., „Етнолошка проучавања психичких појава“, Етнолошке свеске, 2—3, Београд 1980, с. 26.
Коларца, Београд 1914, с. XXВИИИ. ⁶ Ковачевић, И., „Етнолошка проучавања психичких појава“, Етнолошке свеске, 2—3, Београд 1980, с. 26. ⁷ Ђорђевић, Т. Р.
, „Схватање детета и развоја личности у српској традицијској култури“ (нацрт пројекта), Институт за психологију, Београд 1981. ¹⁰ Ивић, И. анд Санда Марјановић, Традиционал Гамес анд Цхилдрен оф Тодаy, ОМЕП, Белграде 1986.
73—119. ¹ Брајовић, М., „Празноверице у Јеленку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 115. ² Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака Просвета, Београд 1984, с. 121. ³ Станојевић, М.
, „Празноверице у Јеленку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 115. ² Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака Просвета, Београд 1984, с. 121. ³ Станојевић, М., „Обичаји и веровања на Тимоку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 51. ⁴ Мићовић, Љ.
Ђ., Живот Срба сељака Просвета, Београд 1984, с. 121. ³ Станојевић, М., „Обичаји и веровања на Тимоку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 51. ⁴ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, књ. ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 160.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
После једно сат и по дао сам Јелени слушалице да и она мало слуша Радио Београд, који је пуштао новогодишњу музику, али некако ми се више није играло! Како да играм кад не чујем музику?
Шетамо, а мене хвата страх за Београд. Он, неспретњаковић — ништа! Ни прстом да макне! Ни да се покаже. Ама баш ништа! Онако јадан и несрећан, погасио и оне
— Нема тог мушкарца кога не би оборила под сто! ПРОВИНЦИЈАЛКА Стигла си у Београд олупаним аутобусом »Ауто-транса«, изгужвана, са мирисом сељачке крџе у коси.
Речју, Београд му је дао све што може да послужи као погонско гориво за лет изван орбите кроз слободни простор у свет. Тај град му је
Ништа му, дакле, није вредело што се у Београд вратио као победник са хармоником кредитних картица које су му отварале сва врата — после осамнаест година (савршеног
што га виде успелог; рачунао је са завишћу, тако природном кад се човек врати са тешко стеченим европским именом, али Београд, изгледа, изабере увек најнепредвидљивији начин да нас повреди.
уснулу Каленића пијацу, завидећи смртно свима што су, умотани у топлу ћебад, спавали, не знајући за његову муку. Београд се, дакле, мора увек освајати из почетка.
тела са аутобуских станица, случајно залутали блескови очију или лепе ноге у ходу — не, то изгледа није био овај Београд.
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДОБИО УЛИЦУ Када је познати песник Н. Н. одлучио да због нарушеног здравља напусти на извесно време Београд, изабрао је за своје привремено боравиште живописан градић у дубокој унутрашњости, у коме је давно пре последњег рата
—Из Београда … —Сви сте ви из Београда! — зарежа. — Питам те, одакле си? —Из Београда... — понови Нина. Како је Београд био далеко! Ето, овде у Месту нису веровали да неко може да буде из њега! — Из Београда... Знам ја Београд!
Како је Београд био далеко! Ето, овде у Месту нису веровали да неко може да буде из њега! — Из Београда... Знам ја Београд! — рече човек. Служио сам војску на Бањици. — Стварно?
— Аеро-коњак? Пелинковац? Или госпојца из Београда пије само виски? Одакле је оно госпојца? — Из Београда. — Није Београд мали! Знам ја: тамо сам служио војску, на Бањици... Одакле из Београда? — Са Чубуре. — Чубуре-Бубуре! — рече.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
” Понекад му рекнем добројутро, пре него што он сличан поздрав упути Београђанима. Волео их је, и волео је Београд. Био је прави, старовременски родољуб.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Оно што сам ја могао дати, поготову оно што се данас уопште могло дати, налази се у овој књизи. Београд, јануара 1914.
Али школа није цветала, селила се из Карловаца у Београд и из Београда у Карловце, имала несталан број ђака и није показивала великог успеха.
43 за српског свештеника у Трст. 1810, на позив свог пријатеља Доситеја Обрадовића, дође у Београд за управника и наставника новоосноване богословије. После 1813. пребегне у манастир Фенек, где је и умро 1818.
Али главна места у којима су се српске књиге штампале у првој половини XИX века била су: Будим, Нови Сад и Београд. ПРОШИРИВАЊЕ КУЛТУРНО-КЊИЖЕВНЕ ОБЛАСТИ СРПСКЕ Општи појав у културној и националној струји српској у првој половини
У исто доба врши се концентрација: православни се групишу у српску целину, католици у хрватску, једним постаје центар Београд и Нови Сад, другима Загреб, и место ранијих локалних, слабо везаних књижевности, јављају се две књижевности: српска и
увеселенија, забаве умне и словесности сербске цвећем засађен и обдјелан« (Будим, 1830—1841), Упанія Димитрија Тирола (Београд, 1837—1838), а нарочито Голубица »с цветомъ кньижества србскогъ« (Београд, 1839—1844), најбољи српски алманах тога
(Будим, 1830—1841), Упанія Димитрија Тирола (Београд, 1837—1838), а нарочито Голубица »с цветомъ кньижества србскогъ« (Београд, 1839—1844), најбољи српски алманах тога времена.
Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и Троєебратство то єсть родъ, путъ и народъ мужа (Београд, 1844). Од тих радова Сербианка, Сербијада, како се првобитно звала, долази на прво место.
до конца 1815. године (Лајпциг, 1837; друго издање, Београд, 1888). Он је живео у том добу, учествовао и сам у том устанку, и ако није дао систематску и сигурну историју, дао је,
Није узео учешћа у покрету од 1848. Када је 1849. мађарска војска заузела Вршац, склонио се у Београд, и ту остао до краја буне.
У доба од 1845. до 1851, последњих седам година живота, изишла су главна његова дела: Луча микрокозма (Београд, 1845), Горскій віенацъ (Беч, 1847), и Лажни цар Шћепан Мали (Загреб, 1851).
и 1831, Саборъ истине и науке доживео је два издања (Београд, 1832. и 1866). Од Стејића су остале још ове књиге: Огледи умне науке (Будим, 1836), Новый прилогъ за душевну забаву
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. Још је рано. Деца се по школском дворишту јуре.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
за њима псина и мајмуни, Они веслим', пас приону крми, Па завати, привати и скрми, — Пресекоше воду и матицу, Уз Београд пригнаше лађицу, Јоште виде а за часак тили Де с' магарци тамо осилили, Укочили дугоуве главе, Па се бече и
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Кажу, умро од неке љубави... (Сви га гледају запрепашћено. Дуга тишина. Затамњење.) Завеса Београд, 1973.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
почетку свог есеја о прозној народној књижевности, штампаног као предговор његовој Антологији народних приповедака (Београд 1951, издање СКЗ). А такво мишљење заиста није само његово; оно је прилично опште.
9. Вук Врчевић: Српске народне приловијетке понајвише кратке и шаљиве, на свијет издало „Српско учено друштво“, Београд 1868. 10. Вук витез Врчевић: Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве, књига друга, Дубровник 1882. 11.
115). 17. М. Б. Милићевић: Живот Срба сељака, Београд 1894 (друго изд.) 18. Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19.
115). 17. М. Б. Милићевић: Живот Срба сељака, Београд 1894 (друго изд.) 18. Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19. Андра Гавриловић: двадесет српских народних приповедака, Београд 1925 (друго издање). 20.
Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19. Андра Гавриловић: двадесет српских народних приповедака, Београд 1925 (друго издање). 20. Српска краљевска академија: Српске народне приповетке, књ.
20. Српска краљевска академија: Српске народне приповетке, књ. И, уредио Веселин Чајкановић, Београд — Земун 1927 (избор из XXИX Академијиних рукописних збирака). 21.
21. С (разрешено: Стеван Сремац): Насрадин хоџа, његове досетке и будалаштине у причама, Београд 1952 (треће издање, до првога нисмо могли доћи), ПОДАЦИ О ПРИПОВЕТКАМА 1.
И, уредио и научно обрадио Веселин Чајкановић, Београд — Земун 1927. 15. АЛА: Испричао је Јован Драгановић из Славиња под Старом Планином скупљачу Мих. Ст Ризнићу.
Објављена у збирци А. Гавриловића: Двадесет српских народних приповедака, Београд 1906 (друго издање 1925). 22. КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ: Све као под 3. 23.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
134 ПОЗОРИЈЕ 2. 135 ПОЗОРИЈЕ 3. 136 ПОЗОРИЈЕ 4. 137 ПОЗОРИЈЕ 5. 139 ПОЗОРИЈЕ 6. 140 БЕОГРАД НЕКАД И САД 143 ДЈЕЈСТВО ПРВО 145 1. 146 2. 147 з. 149 4. 152 5. 156 6. 159 7. 165 8. 166 9. 168 10. 172 11. 177 12.
то да човек, кад зло ради, нимало се не стиди; а како се најмање у чему увати, канда га врелом водом поспу. БЕОГРАД НЕКАД И САД ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ДВА ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: НЕША, трговац у Београду ЉУБА, његова
ЉУБА: Него као твој, да се сапињем у њему. СТАНИЈА: Мој није безобразан. Не ваља, не ваља. Фале људи: „Тако је у Београд, тако је у Београд“. Ја видим да је зло. ЉУБА: Е, мајка, мења се свет. СТАНИЈА: Ја!
СТАНИЈА: Мој није безобразан. Не ваља, не ваља. Фале људи: „Тако је у Београд, тако је у Београд“. Ја видим да је зло. ЉУБА: Е, мајка, мења се свет. СТАНИЈА: Ја! Свет треба да се мења на боље, а не на горе.
Што да видим? Безобразлук? — Штоно приповедаше стари, да је једна варош пропала у земљу за безобразлук, и Београд ће пропасти. ЉУБА (смеје се): Што девојке воде Мушкарце под руку? СТАНИЈА: Јест, зато.
СТАНИЈА (седне опет): Еј Београде, Београде, у што те фалише! Ниси више Београд, него црноград. ЉУБА: Па да видиш, кад стане музика и сви се увате под руку.
док се цовек не навикне. Ја кад сам први пут досла у Београд, тако ми се ућинио рузан, не могу вам исказати, а сад ми је сасвим обицан постао, и цини ми се било би ми зао, кад би
СТАНИЈА: Мене Београд није ружан, него адет у њега, адет. ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети,
НЕША: Што је, мајка? СТАНИЈА: Што ти мене доведе у Београд, што ме уби? НЕША: Ама што је? СТАНИЈА: Дојдо у род, да видим децу, шта најдо?
НЕША: Право каже мајка. Ова младеж узе ма. Што је видило у Паризу, што у Бечу, хаа у Београд! Ама сваки ти оће да је паметнији. Пиши, пиши, нити знаш зашто, ни крошго. ВЕЛИМИР: Да како може друкчије бити?
4. НЕША, ПРЕЂАШЊЕ СТАНИЈА: Фала ти, синко, баш ти фала, што ме доведе у Београд! НЕША: Што је опет, мајка? СТАНИЈА: Ама не знаш ко је горе, мушко ли, женско ли?
Наћи ћеш доста нашега реда. СТАНИЈА: Па Београд јошт није сасвим потонуо. НЕША: Фала Богу, дојњи крај јошт је читав. СТАНИЈА: Ајде да останем док не пројде свадба.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Нек мртвима се пошта Макар несвесно ода. Не смем да иштем више. А историја кошта: Крв ипак није вода. Крф 1985 — Београд 1989. (9.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
један, зунзаро, фолиранткињо једна, док идеш у својој јединој џипси-сукњи и жутој мајици без рукава као да је цео Београд твој, и лижеш сладолед од чоколаде, ваниле и цитрона-мешано, па застајеш покрај прескупих ствари које никада нећеш
је поносна на своја познанства с високим гостима и стално показује новине где се као о њој пише, знате на оном месту: „Београд вид: „Ма зар је то дама? Живота ми, мислила сам да је кец!
је поносна на своја познанства с високим гостима и стално показује новине где се као о њој пише, знате на оном месту: „Београд“. ГЛАВА ИВ Ана води међународне разговоре у студенском дому на Новом Београду.
Иза ње стоји обимна библиографија, а њено име данас се може пронаћи, не само у Телефонском именику за град Београд и за читаву Југославију, већ и у ексклузивном списку станара и неким другим значајним публикацијама, као што су
ГЛАВА В У којој Ана нашироко распреда о рођеним Београђанкама. Шта је још све измислио град Београд осим њих? О сељакању и глуварењу. Ана је Ана је Ана.
Доста нам је свега! Да смо само знале, не бисмо се ни мртве родиле у једном оваквом граду као што је Београд! Само је још то требало!
Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас. Систем: Јадници (од Виктора Игоа). После се некако навикну на
Шта ми друго преостаје него да почнем да се затрескавам у Београд, кад сам већ била такве среће да се не родим у некој пристојнијој вароши! Шта најпре урадим?
Шта најпре урадим? Почнем да испитујем шта је све измислио мој родни град! Београд је, дакле, измислио реку Саву. Затим је измислио једну кафану с најлепшим називом на свету: зове се једноставно — ?.
Затим је измислио једну кафану с најлепшим називом на свету: зове се једноставно — ?. Београд је измислио још и хладно пиво са ротквицама за мезе.
Београд је измислио још и хладно пиво са ротквицама за мезе. Београд је измислио и зоолошки врт у коме живе и стварају неки од његових најсимпатичнијих становника.
И вођење кући после кафане измислио је такође Београд, мислим, на кафу и још по једно пиће! Београд је измислио и састављање непознатих столова у „Два јелена“, када се
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
За ово моли професор добри, Поповић Рушка, пошта Београд, Четврта мушка. ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-сокаку, унучић Пера продаје баку.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
простија од свега тога, она не носи у себи ниједну тезу, не говори ни о једној земљи, не брани ниједну естетику. Београд 28-И-1931. И — Острво Веће или Мање, — упита огарављени човек, насмешен само за тренутак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Тек сада, када смо ослободили Београд, осећам замах наше победе — вели Милутин уча. Истурили смо им престоницу под нос, а не могу ни прстом да је дирну...
— Сва су ти леђа уваљана у блато, да подсећају на географску карту. Решавао се Александар да крене за Београд. Али из дивизиона су стигла наређења којим су наговештавани скорији догађаји.
Из вагона вире уморне или увезане главе војника. Говоре рањеници да сада на Београд нападају Немци и покушавају прелаз великим снагама. Са запрепашћењем причају о страшном дејству немачке артиљерије.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити. — Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник.
— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало... зарађено је. Дођоше ови гласови и у школу.
Шта ће нам гости! И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?... Видиш, како ја знам! Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено... Само ти реци да хоћеш... ти реци!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно.
Поменути клуб водио је играче на заједничком пасошу. Прешао сам дакле у Београд и остао. Моја мати имала је у Београду неку сестричину, чије сам презиме заборавио, али знам да се звала Маца.
Куће у багрењу. Стара зграда Академије наука имала је терасу са које се Београд, стрм, видео, као да се диже у Умбрију. Ја сам Темишвар волео, као што људи воле место у ком су одрасли.
Ја сам Темишвар волео, као што људи воле место у ком су одрасли. А Београд сам волео као што човек воли своју фикс‑идеју.
Шта би са њима, нисам питао. Месец је остао над мојом равницом, као срп. Темишвар, Ријека, Иланча, Београд, све се то вртело у мени као у калеидоскопу, а са њима и толике прочитане књиге, на немачком, на мађарском, на
и за члана редакције часописа Књижевни југ, јер смо имали намеру да се редакција, сад, после рата, пресели у Београд.
Године 1919. пролетни ветри почели су да дувају већ у фебруару, и ја сам се решио да идем у Београд, па да, опет, седнем у клупу. Да наставим тамо, како би се то у Саламанци рекло, где сам стао.
Да наставим тамо, како би се то у Саламанци рекло, где сам стао. „Не иди у Београд“, говорила ми је мати тужио. „Зар не видиш како ти је ујак, Никола, тамо прошао?
Идем, велим, тамо ми је место. Нико још, никад, није избегао своју судбину. Дошао сам дакле у Београд, на Универзитет, у фебруару и признали су ми, после мало гужве, два семестра, са Универзитета у Бечу.
Тако се онда штампало. Београд је био још пун рушевина. Није имао још ни канализацију. Међутим, противно очекивању, та збирка песама продавала се
дана, био паметнији, и наши се другови ускоро појавише међу нама, ношени на рукама, слободни, са шајкачама на глави. Београд није био као оне степенице у Одеси. А ти студенти, са шајкачама, нису ни после тога поздрављали.
Не изгледа добро. Сад је у цивилном оделу, а има мали шешир и велику главу. Ја онда у лађи, којом се враћам у Београд, чујем како време иде Дунавом, а корача гвоздено, и како нас је прегазило.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом. — Не знамо! Београд, 1901.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Тако то ми рекли па прошла и година. Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате. Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију. Спремимо се ми, па 'ајд'.
Ветар дохвати чаробне звуке и однесе их муњевитом брзином далеко, далеко... Кад огреја сунце, прођох кроз Београд. Опазивши неку гомилу на ђумруку, сиђем тамо и видим да су то све трговци.
— Здраво! – загрми он крупним, јасним гласом. – Како да ме се не сећа... Хе врага, а ја ти послао позивницу у Београд. Не мари... ево сад лично... Батали та бапска посла, па сутра да ми дођеш на свадбу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Паланачка соба из осамдесетих година, у чији се стил унео и укус девојке која је погдешто примила одлазећи родбини у Београд.
На дан-два само. ЈЕВРЕМ (тргне се): Због избора, је л'?... Аха, аха! Дакле, мислиш због избора у Београд. Хм, хм! (Маше за леђима руком Даници да се уклони из собе.) ИВКОВИЋ: Мораћу! ЈЕВРЕМ: Па јесте!
шта сам оно хтео да те питам, господине Ивковићу? А, тако. А... идеш ли мало у Београд, а? ИВКОВИЋ: Па да, да се видим с пријатељима, да разговарамо. ЈЕВРЕМ: Да разговориш... о изборима, је л'?
Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд... ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале!
Али, брате, одвешће свастику у Београд, па ће да нам пуца брука. ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује
ЈЕВРЕМ: О важним стварима? Зар он с тобом разговара о важним стварима? ДАНИЦА: Па онако... каже, иде у Београд... Хоће да се кандидује за народног посланика... каже... ЈЕВРЕМ (претрне): Шта каже?
Хоће да се кандидује за народног посланика... каже... ЈЕВРЕМ (претрне): Шта каже? ДАНИЦА: Па то, хоће да иде у Београд... ЈЕВРЕМ: Ама, није то, него оно друго? ДАНИЦА: Које друго? ЈЕВРЕМ: Оно друго што ти је казао? ДАНИЦА: Па то...
Признајем да је непријатно, па ипак може бити и занимљиво, јер ко било да победи, из ваше куће иде један посланик у Београд. ДАНИЦА: Да, али он вас грди. ПАВКА: Е, па немој ти сад, и зет грди њега. ИВКОВИЋ: Ја?
ПАВКА: Знам, ал' видиш, ако ћемо онако фамилијарно, право би било ја и твој отац да идемо сад као посланици у Београд, а вас двоје, млађи сте, имате времена. ДАНИЦА: То све зависи од тога ко има поверење народно.
Телеграфски да полижеш. Ја ћу да платим депешу, иначе... ИВКОВИЋ: Шта иначе? ЈЕВРЕМ... Иначе ћу ја телеграфисати у Београд да ти лажеш... ИВКОВИЋ: Ја ћу онда штампати твој говор. ЈЕВРЕМ: Ама, откуд мој, кад је то твој говор?
предвече, када буде највећа навала, да дођем и да гласам као Јова Стојић, рабаџија, пошто је он отишао са еспапом у Београд, па да му не пропадне глас.
Је л' оно што подговара гласаче? ПАВКА: Плакаће, груваће се, чупаће косе... ЈЕВРЕМ: Кажи јој: повешћемо је у Београд, и овај... шта знаш... ћерка народног посланика...поднесем интерпелацију...министар се уплаши...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с
! Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. Ђаво од човека! Свако му ђаволство падне на памет.
враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.
Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд. Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право
Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд. Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Он није у томе сам: на Балкану многи је Полицајац поборник овакве педагогије. Распустио се Београд, а Миладин Корача с пендреком као с лампом Аладин, На све стране дели батине, равним частима, Учећи народ
У Предселу, у тој пустој селендри, У том леглу песама и легенди, И данас се пева покрај појила Да је Веска Београд освојила.
УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ Београд. Сењак. На Сењаку — вењак Под којим цео дан седи учењак Чији је посао стручна обрада Далеке прошлости Београда.
Море кључа, ко дрожда... Ко сам? Нико! Кад? Никад! Где? У Милочеру? Можда... И већ уздишем: Откад Не видех мој Београд — Дана двадесет осам! У Београду знам ко сам...
” „Продајем Београд од Славије До Ушћа, и голуба једног на клупи, Продала бих и ћоше Југославије Кад би неко хтео да купи.
Тешко ми је, сада, рећи чиме ме је, онда, Београд опчињавао, као што не знам како су, и куда, те чари у међувремену ишчезле. Биће да се богатство налазило у мени.
У том је раздобљу мог, и заједничког живота, Београд био град свих градова, свих могућности и свих нада. „Трамваји”, које ћу срочити четири-пет година касније, могу се
Душа ми је била пуна, препуна. Волео сам живот, и Београд, и све што је било у Београду. Био сам богат, и срећан што сам свој дах помешао са дисањем великог града, што ми је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ 131 РАЊЕНИЦИ ИЗ 1912 133 ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА 136 САВРЕМЕНИК 138 КРАЈ ЛАМПЕ 141 БЕОГРАД У РОПСТВУ 143 С ПРОЛЕЋА 146 УДЕС 148 СУДБИНА 149 НЕСТАНАК 152 ЗНАК 154 СРЦЕ 156 ПРОМЕНА 158 ЗА СТАРИМ КАТУЛОМ 160 НАША
крила, Још док бледи месец мрку поноћ краси, Пада и гине где је нада била, Крај лампе што се полагано гаси... БЕОГРАД У РОПСТВУ Откада те нисам видео, мој Граде На ставама мирним Дунава и Саве, Где сам своје дане проводио младе,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: А шта ћеш сад? Мислим, за посо, и стан... АНЂЕЛКО: Важно је да сам се вратио у Београд! Да ми је да све пијаце — Душановачку, Бајлонову, Јованову, Земунску, Палилулску, Каленићеву, Сењачку, Цветкову,
ИКОНИЈА: Ни за зеру се ниси променио! АНЂЕЛКО: Кад се вратим у Београд, па када увече изађем на улицу, ко да сам изуо тесне ципеле!
Ал где је ту Београд? ТАНАСКО: Много му вреди причати! А и онâ, са свећом и амрелом! Бокте, ко да има квасац у сисама!
Е, мој госкапетане! МАНОЈЛО: Тачно тако! Ту треба поставити заседу и чекати! Па био ово Београд, или не био! ТАНАСКО: А шта да чекамо? Комору? МАНОЈЛО: Треба да чекамо чудо и чудотворца, ето шта!
ИКОНИЈА: Знам, страшно си опасан! МИЛЕ: Неодговоран елеменат! Знам ја такве, што се покривају саргијама! Дођу у Београд, а не обезбеде услове! Па после држава крива, и заједница! Најлакше данас бити сиротиња! Наточи ми још једну.
Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се
Једино што ми служи као штака! (Затамњење) Завеса Београд, 1974.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад се то уселио страх у његову кућу? замисли се. Тражећи му новац, Вукашин га писмом обавестио да се вратио у Београд. Тада је заболело, јер му је два пута писао да одмах дође кући. Не, онда кад су се први пут срели.
Отац је ишао напред, са штапом преко руке, а он неколико корака за њим. Велики и леп био му је Београд тада, први пут виђен, и био је збуњен и задивљен што толики људи у Београду познају његовог оца, па му скидају шешире,
напише тестамент и одузме Вукашину право наслеђа, неће, злотвор, јер се распитује по Паланци и шаље Андру, учитеља, у Београд да види да ли је лепа та Вукашинова фрајла, па ако је лепа, све му опрашта.
Колико ли му је новца издао до сада? Осамнаест пута... А храна, а одело? Не, прво у готовини. Паланка, па Београд, па Париз, и опет Београд... Ројеви бројева ковитлали су се у отвореним очима и глави.
Осамнаест пута... А храна, а одело? Не, прво у готовини. Паланка, па Београд, па Париз, и опет Београд... Ројеви бројева ковитлали су се у отвореним очима и глави. Рачуну није било краја, никако да сабере.
“ „А ако је лепа?“ Како сам могао да кажем, како сам могао да га терам да иде у Београд да је види? Загуши га тишина: звона су замрла у измаглицама сванућа, па греде крцкају у крову пусте, јалове и
— Како би смела да дође после онаквих батина? Газдица Ђорђија за трговином у Београд одлутао, а старина Аћим за сељачку правду тамнује где се легу гује и гуштери зелени. Двор им чува Мијат, верни слуга.
Време промиче с јесењим сунцем његовим жилама. Ђорђе мисли о данима кад је истерао Симку и верује — да Београд није био граница од које се дале могло само после дугог бављења по канцеларијама српским и аустроугарским, он не би
— љутито рече Аћим. — Па радујем се — готово прошапта Ђорђе. Обојица гледају раскрвављен месец. — Ја сам ишао у Београд да молим твоје пријатеље и Вукашина да те спасавају из апсе. Нико није хтео прстом да макле за тебе. Ја сам ишао...
Знао је да има ћерку и сина. Желео је он да их види и тражио их кад год је одлазио у Београд, у Скупштину. Шуњао се улицама око Вукашинове куће, велике куће с баштом коју је у мираз добио.
— Ти си мушко. Све можеш, имаш право. — Дрхте јој усне. — Нисам живео ни с једном... Нисам... Побегао сам у Београд зато што сам се плашио Аћима због оне несреће код општине. Оздравићеш сигурно. Адам ће да нам порасте.
Овако клонулог само га је једанпут видео иако се двадесет година познају. Онда кад га је молио да иде у Београд и види да ли је лепа Вукашинова заручница.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад су, за Аустријанцима, Турци поново ушли у Београд, поправили су градске капије које су остале неразорене а, уместо бедема, подигли палисад који је, баш на падини према
сећао где се тачно налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који је у првом устанку, пошто је ослобођен Београд, постао прво дом совјетника Младена Миловановића па после и руског посланика Родофиникина.
Одговор је, исто тако изнебуха, искрсао оног мајског дана 1839. када се Вучић вратио у Београд са свог победоносног пута по Србији. Негова је игра била не само смела него и смело одиграна.
Онда га је бацио у окове и, као роба, дотерао у Београд. То је, објашњавао је згранутом народу који је гунђао против Кнеза али му је још остао делимично наклоњен, био доказ
“ Када се, после угушене буне, вратио у Београд окружен својим људима а са присталицама кнеза Милоша баченим у окове, већ је држао сву власт.
Одавно је слутио да ће доћи. На путу из Крагујевца у Београд, који је прешао пешице, ни за тренутак није осетио огорчење, само бојазан која га је морила: шта ако је и Милош
Охрабрен је стигао у Београд и није марио кад су га затворили у кућу Башкалфића. Марио је кад је Милош, убрзо, пошао у изгнанство.
У Београд се, кроз Стамболкапију, тешко улазило а још теже излазило. Слика Ђуре Јакшића настала је много после Васине смрти, у еп
Од тада није био склон ни примирју са Турцима: више није силазио у Београд а они цy обилазили Авалу. Змај је био пробуђен иако је његов бес још био више хладан него врео: гонио је Турке јер су
Него да те испратим до пола пута, па иди у Београд! Остало је записано и то да је, уистину, испратио тог побратима, затим му запалио хан па отишао на Авалу.
Иза њега је било три а не седам хиљада змајева али је и то било довољно. У зору 30. новембра ваљало је напасти Београд.
њиховим светлостима, оковане двери велике капије цy це, ево, расклапале и Змај од Авале се, у скоку, нашао на улазу у Београд.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
После недељу дана непријатељска војска уђе у Београд, ваздушни напади престадоше, а избеглице се почеше враћати. Затекоше варошке улице засуте стаклом поразлупаних прозора
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ох, а неколико тренутака затим, кад сам се нашао сам у купеу воза који ме је носио за Београд, сећам се како сам био утучен. Као да ми је срце било ишчупано...
Чак се носим мишљу да је сасвим преселим у Београд, јер, ако ћемо право, оно сунце и није за паланку. Само чекам да се она мало смири...
Баш у то време, иако опијен славним победама, Београд се побожно сећао мртвих, засипао их силним цвећем, захвалношћу и сузама, више и усрдније, можда, него икад дотле.
— Како не! — Тада смо једва стизали пешаке, ми артиљерци. Жељно све живо да понова види Београд после петнаест дана његовог ропства. А кад је Космај пао, онда је настала кошија, трк, летење.
— Видиш, и ја могадо' да се оженим у Београд. Мој отац ради с прве фирме, с гросисти. Али куд ћеш, бога ти, куд смеш? Док је младо љуби се с ђаци, па зар половно
Него, кажем ти, таку жену ти мен' дај к'о моја што је. Једаред, бога ти... слушај ово да ти причам. Одем у Београд за еспап, неку меку робу да узмем, знаш. Па друство, знаш како је кад се сортира, све млади људи.
После одем у Београд за сваку сигурност. А отуд кад дођо', па кад гу дофати, па кад гу стего, бре плакала је, само суза сузу стиже, нећеш
Мали смо били, полазили у школу, у Београд, растајали се, грлили га, плакали. Он плаче заједно с нама: „Збогом“, говорио је, „више ме нећете видети.
уочи великог празника, кад је мала госпођа Леђенски сама и узбуђена излазила из кина где је гледала „Васкрсење“, Београд је бљештао у осветљењу преко обичаја, и онај свет који се тискао, пун свежег и звонког смеха, газио је чврстим и
Кажем ти: узмеш књигу... Данас треба читати, драга моја, много читати. Ето, нико и не чита. Цео Београд је на улици. Дакле тако. Дајеш ми реч?
Ти имаш потпуно право. Заиста, књига је све. И после тога ваздух, ваздух, драги мој; а овај Београд тако је светао, широк, сјајан. Ето вечерас, попнем се горе и с брда гледам, Боже гледам, гледам и дишем.
А Београд, после тога, опет удари у бес и расипање, док оном голом народу не остаје ништа него да и даље љушти ону пројетину и па
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” УЗДАХ СА ДУНАВА — ЗА ДЕЧИЈА УСТА — На Калемегдану, поред старог града, Где Београд грле и Дунав и Сава, Једно Српче гледа земље наших нада, Што их тајно крије та даљина плава.
трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас, децу Србије, понос неумрли.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кад год бих запео због неке речи, они су ми прискакали у помоћ. Пред залазак сунца, пред нама се указао Београд. Узбудио ме је његов величанствен изглед и одмах сам проговорио течније српским језиком.
Узбудио ме је његов величанствен изглед и одмах сам проговорио течније српским језиком. Поздравио сам Београд као акрополу свих Срба и изразио веровање да ће он ускоро постати метропола свих Јужних Словена.
Видели су на мом челу жиг правог Американца и нису хтели да у то дирају. Београд нисам видео од детињства. Када му се наш брод примакао, пред нама се указала висока тврђава која се над Дунавом
Све што сам видео у Аустро-Угарској, изгледало је мало и смежурано, али ми је Београд изгледао веома поносан као да жели да дотакне звезде.
Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари. Кад смо стигли у Панчево са једном групом младих људи, међу којима је био и један српски
Кад год бих запео због неке речи, они су ми прискакали у помоћ. Пред залазак сунца, пред нама се указао Београд. Узбудио ме је његов величанствен изглед и одмах сам проговорио течније српским језиком.
Узбудио ме је његов величанствен изглед и одмах сам проговорио течније српским језиком. Поздравио сам Београд као акрополу свих Срба и изразио веровање да ће он ускоро постати метропола свих Јужних Словена.
Видели су на мом челу жиг правог Американца и нису хтели да у то дирају. Београд нисам видео од детињства. Када му се наш брод примакао, пред нама се указала висока тврђава која се над Дунавом
Све што сам видео у Аустро-Угарској, изгледало је мало и смежурано, али ми је Београд изгледао веома поносан као да жели да дотакне звезде.
Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари. Кад смо стигли у Панчево са једном групом младих људи, међу којима је био и један српски
Премијер Пашић уверавао ме је да су резултати ове моје акције били добри. Позвао ме је у Београд да будем гост владе и да размотрим ситуацију око ратне сирочади у Србији.
Рад овога друштва високо је цењен у сваком делу Србије. Када је Панчево сазнало да сам стигао у Београд, послало ми је и оно позив да га посетим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
игром – да склапа говорне низове према обрасцу који је крајње очигледан и елементаран у следећем стиху из песме „Београд како га понекад видим“: Рај се руши Руши се рај Десна је половина настала обртањем леве, па стога: кад прву читамо
Зато је постепено долазило до померања са периферије у центар, што ће бити Београд, као и до прилагођавања потребама урбане културе. Још једна разлика је посебно важна.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију. ЧЕДА: Још кад би ти знала колика је брука. Цео се Београд тресе од смеја. ДАРА: Страшно! ЧЕДА: Новине се купују на јагму. ДАРА (показује): Мајка их највише купује.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
91, под насловом Ритам Милоша Црњанског. Потом је за школске потребе објављена књижица „Сеобе” Милоша Црњанског (Београд, 1985). Она је и узета као основица за писање студије Сан Вука Исаковича.
радозналости, игре ради, почела га је заводити лаким кокетовањем, све док једног дана, када је већ морала напустити Београд, није лудо пожелела да бар на тренутак осети моћно тело „младог дивљака”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Већ је почео да се љути на своје братанце Јанчета и Косту што се не турче, но још своју деду шаљу у Београд на школе. Хе, а како је диван, на пример, Петар Костин!
Села им једно до другога, они друговали још за козама; између породица од старина побратимство. Бранили Београд, одступали без раздвојнице и тек на Шимширову Брду изнад Везирова моста, кад им је пук освануо сасвим проређен а они
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја бих да ми дођеш — Ево те позивам. Не можеш ли тако, Све и свашта примам. Београд 9. априла 1891. »Јавор« 1891. ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд 1893.
Београд 9. априла 1891. »Јавор« 1891. ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд 1893. Не знам шта је, је л’ суштина Ил’ то чини само мисô — Чим смо чули: долазиш нам, Одмах си нас електрисô.
Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли. Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском диком, И открива срце своје Пред Србином велебником.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
где су арсенали, оружнице и управо сви извори наше војене спреме, а друга цариградским друмом пошла право на Београд. То је једна могућност И један план, који би могли изабрати Турци.
показа руком на мајора Велимировића) дајем под суд, под најстрожији војнички суд; нека га под стражом испрате за Београд, нека му тамо суди његов министар; ја такве жене не требам у војсци.
— Отпашите сабљу, рекох му ја — (по заповести Комарова) — вас стављају под војни суд, још данас ће вас оправити у Београд.
Предајући стога војноме суду мајора Велимировића, наређујем да га под стражом испрате у Београд, где ће му се судити по свој строгости војеног закона. »Главнокомандујући тимочко-моравске војске, ђен. Черњајев.
напоменем још ово: наскоро после смрти мајора Велимировића, његов ађутант, Кристифор Стефановић узме одсуство, оде у Београд и тамо се убије из револвера. Да ли је то убиство било у каквој свези са смрћу мајора Велимировића — не зна се.
Извади да не узму Турци... (долази псовка Турака), па ако останеш жив и вратиш се у Београд, плати мама-Ани, Јулиној мајци, неку моју подужицу. Прала ми жена моју рђу, па нећу да ме мртвога ружно спомиње.
28 августа кнез је отворио скупштину, а затим наскоро вратио се у Београд. Ми смо остали да правимо адресу. Дању радимо то и још неке ситније послове, а ноћу држимо тајне седнице.
— Више од 10 дана провели смо око адресе. Мислим баш тако око 13 септембра Ристић и Радивоје однеше адресе кнезу у Београд, а већ септембра прочита се у скупштини указ кнежев којим позива скупштину у Београд.
и Радивоје однеше адресе кнезу у Београд, а већ септембра прочита се у скупштини указ кнежев којим позива скупштину у Београд.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Шта треба да нам буде крајњи циљ? — запитао сам. — Београд — одговори мирно, завијајући цигарету. — Како?... Одавде право! Он се насмеја. — Кад су нам још поставили циљ?...
1922. Премештен је у Београд, где ради као професор у ИВ мушкој гимназији. Исте године почиње објављивати своје прве научне радове из области
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
стр. XXИИИ предговора књизи Српска грађанска лирика XВИИИ века. За штампу приредили Тих. Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем.
Из старих песмарица. За штампу приредили Тих. Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем. Карловци 1926, где је песма штампана под бр. 88, стр. 103—5. Стих 3.
Вукове Скупљене граматичке и полемичке списе ИИ, Београд, 1894—5, стр. 107—11), на коју се Берић, уосталом, није нимало срдио (в. Вукову Преписку И, 178—9). По казивању Ј.
” — Песма је прештампана у Забавној песмарици Јеремије О. Караџића, Београд 1854, 93—4, а има је и по многобројним лирама, београдским н новосадским.
Ова П. Н.-ова песма прештампана је такође у Забавној песмарици Јер. О. Караџића, Београд 1854, 250—1. Суботићева песма је најзад прерађивана и прилагођавана и провинцијалним и националним потребама.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
све што је могуће да се ово лице у вашем срезу пронађе, списи и писма од њега одузму и под јаком стражом спроведе у Београд.
Учините све што је потребно да се ово лице у вашем срезу пронађе, списи и писма од њега одузму и под јаком стражом у Београд спроведе.
Жику да се испава, а ми 'ајд' на ручак у друго село, код другог председника општине, па се вратимо и пошаљемо депешу у Београд: „Енергичном потером овосреске власти, хајдук тај и тај измакао испред потере у други срез!
месеца тражено. Списи нађени при њему одузети су и заједно са дотичним лицем биће под строгом стражом спроведени у Београд. Свеза Пов. У. број 4742”. Јеси записао? МИЛИСАВ: Јесам. ЈЕРОТИЈЕ: Који ти је број? МИЛИСАВ: Пов. 117.
) А ти слушај, па тако од речи до речи да ми кажеш на саслушању! ВИЋА (чита): „Господину Министру унутрашњих дела, Београд. Уложивши нечувен труд и пожртвовање, успео сам ухватити лице о коме говори ваш телеграм Пов. Број 4742.
ЖИКА (наставља читање): Лице које сте ви ухватили, вероватно је једно од таквих, стога га спроведите у Београд под строгом стражом, заједно са свима списима при њему нађеним”. КАПЕТАН: На здравље!... (Пауза.
КАПЕТАН: Кога? Ђоку? Море ћу да га спроведем, везаног ако хоћеш; метнућу га у џак, као мачку, па ћу да га пошаљем у Београд! Али шта ћу са списима? Видиш ли да господин министар има пик баш на ове списе! ЖИКА: Знате шта, господине капетане?
ЖИКА: И да пресечете ову бруку што вам се ћерка грлила у канцеларији, и да спроведете Боку у Београд, и да се извините пред господином министром; најбоље, идите ви тамо у собу и благословите прошевину, па онда заједно,
најбоље, идите ви тамо у собу и благословите прошевину, па онда заједно, са ћерком и зетом Ђоком, отпутујте ви лично у Београд, па тамо сами лично господину министру...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У то време средиште културног и књижевног живота помера се из Војводине у Србију, из Новог Сада у Београд. Програмске основе реализма формулисао је социјалиста Светозар Марковић (1846-1875) у чланцима Певање и мишљење и
Знатно ојачао као културни и научни центар, Београд је преузео водећу улогу и у књижевности. Књижевни живот престонице, као и код неких других народа, усмеравао је развој
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЖСС — М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Београд, 1894. ЗНЖОЈС — Зборнік за народні живот и обічаје Јужних Славена ЛМ — Ауѕфüхрлицхеѕ Леxікон дер гріецхіѕцхен унд
Српске академије) СЕЗ — Српски етнографски зборник Симоновић — Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959. СКГ — Српски књижевни гласник Софрић — Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба.
По Ангелу де Губернатису. Скупио и саставио Нишевљанин (Павле Софрић). Београд 1912. ТРЂ, КНР; ННЖ — Тих. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, Београд, 1906; Наш народни живот, 1—10, Београд, 1930—1934.
Скупио и саставио Нишевљанин (Павле Софрић). Београд 1912. ТРЂ, КНР; ННЖ — Тих. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, Београд, 1906; Наш народни живот, 1—10, Београд, 1930—1934.
Београд 1912. ТРЂ, КНР; ННЖ — Тих. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, Београд, 1906; Наш народни живот, 1—10, Београд, 1930—1934.
на гроб посади« (Јосиф Панчић, Ботаника, Београд, 1868, 251). У једној Вуковој песми (5. 708) каже се: »У руку јој мача од б., од б., од српскога цвећа«.
вешају се о врата и прозоре, на Ђурђевдан (општи српски обичај, који није напуштен чак ни у великим центрима какав је Београд! Тако раде нпр. и Турци у Скопљу, ГНЧ, 24, 1905, 280) и на Спасовдан (ЖСС, 124).
Вук, Рјечник, ѕ. У. јавор и клен, и Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959, ѕ. в. јавор и клен). ЈАГЛИКА Сцхлüѕѕелблуме (прімула веріѕ елатіор).
(СЕЗ, 14, 115). Онај који позива у сватове носи чутуру вина и закићен је венцем од п. (Београд). »Војвода« о свадби носи око врата венац п., а за капом позната апотропаја, (опор. нпр.
Даниноћ. За етимологију разних имена и алегорисање упор. Клод Леві-Строѕ, Дівља міѕао, Београд, 1966, 309 ид. Дивља ружа. Зове се и шипурак (в. нпр. Симоновић; СЕЗ, 58, 1948, 358).
СЕЗ, 16, 1910, 273 (Лужница и Нишава); 58, 1948, 351 (Гружа); Кулишић—Петрових—Пантелић, Српски митолошки речник, Београд, 1970, и, нарочито, РСА, ѕ. в. боб.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Брка“ Брци Београд Богдан је још јуче стигô, И јављамо вам ово: У част је његову Ренан Држао поздравно слово. Париз је окићен
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
преостала писма су, која мање, која више, промењена и проширена, а сва заједно повезана у чвршћу једну целину. Београд, септембра 1943. М.
ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ Београд Почињем да се постепено привикавам на варошки живот, боље рећи да га са великим стрпљењем подносим.
На тај волшебни начин пратим турске ратове цара Леополда и видим како велики везир Мустафа Ћуприлић заузима Београд. Његова дивља војска куља кроз капије тога града.
Ваља, дакле, да се вратим у своју наслоњачу. Преда мном лежи Београд у потпуној тами, нешто се десило у његовој електричној централи. Тако могу, у мраку, врло добро видети оно што желим.
ИИИ КОЛЕВКА АСТРОНОМИЈЕ ВАВИЛОН, ЊЕГОВ ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ Београд Ви сте, дакле, драга пријатељице, спремни да путујете са мном до на крај света.
ИВ ПЛОЧИЦЕ СА КЛИНАСТИМ ПИСМОМ, ХАЛДЕЈСКА АСТРОНОМИЈА И АСТРОЛОГИЈА Београд Плочице од иловаче, исписане пред нашим очима на Вавилонском торњу клинастим писмом, стављене су идућег дана у
ВИ КОД АРХИМЕДА, АНТИЧКА ВОЖЊА СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ МУЗЕЈУ И БИБЛИОТЕЦИ Београд Ево ме опет у мојој соби за рад. Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном.
ВИИ ОСАМ ВЕЛИКИХ НАУЧНИКА АЛЕКСАНДРИЈЕ, ЕРАТОСТЕНОВО ПРЕМЕРАВАЊЕ ЗЕМЉЕ Београд Зар Вам се наше замишљено путовање у Александрију заиста толико допало, драга пријатељице, да сте, у жељи да га још
ВИИИ НЕОЧЕКИВАНИ ДОГАЂАЈ, НОВА ЈЕДНА ТЕМА ЗА ПРЕПИСКУ Београд Један неочекивани догађај даје, бар за неко време, нов правац нашој астрономској преписци. Шта ли се то десило?
ИX КАЛЕНДАР И ЊЕГОВИ ЕЛЕМЕНТИ Београд Више од две недеље деле ме од поласка за Цариград, али је мој живот већ добио други ток.
XИВ ЈЕДАН ДРАМАТИЧАН ДОГАЂАЈ, ОПРОШТАЈ СА ЦАРИГРАДОМ Београд Ево ме опет у мојој мирној соби на Универзитету. Колико сам јој се обрадовао; а како и не бих: на њеном столу лежала
XВ ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ СТАРОГ РУКОПИСА, ХИЉАДУГОДИШЊИ ОТСЕК ИСТОРИЈЕ НАУКЕ Београд Ковчежић са камеама Александринаца, у пуном свом сјају и лепоти, стоји готов на мом столу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Црта план земљотреса који ће срушити саборну цркву у Београду. Откуда одједаред Београд! Па онда прича шта све Бог држи у писаћем свом столу, и тврди да тамо има и он, Милушић, једну своју меницу...
Принц Савојски освојио Београд, а у варошици промена само та да се из ње преселило у „немачку варош” у Београду неколико немачких породица.
Па је Аустрија брзо изгубила Београд, узели га Турци, а у градићу промена само та да се неке од оних породица вратиле ћесару, и пребегло још десетак грчких
Ено, преко пута, Србија и Београд, слободни и своји, па како да се Срби с друге стране реке зову друкчије него Срби. Грци, последњи Грци, имућни, или и
Тако су ваљда уклели, Бога умолили против породице Царанос, која је из чаршије градића прешла у Београд, постала Царановићи, била угледна, усрдно водила чисто српску политику, па одједаред, кад је дошао час пролазности,
Цветан се преселио у Београд, отворио тамо фину пекарницу, али задржао и ону у градићу, и долазио сваке суботе да прими пазар, и да узме листу
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ЦРНОГА БОРБА 36 ЦРНИ БОРБЕ 37 РУЖА НАД ЧЕГРОМ 39 ЗАПЕВКА 40 СМРТ ЦРНОГА БОРБА 41 ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ 43 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 45 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 46 ГОРЊА ТВРЂАВА 48 ТЕРАЗИЈЕ 49 ВРАЧАР ПОЛЕ 50 НЕБОЈША КУЛА 52 ВЕЛИКИ ГОСПОДИН
БОРБЕ 37 РУЖА НАД ЧЕГРОМ 39 ЗАПЕВКА 40 СМРТ ЦРНОГА БОРБА 41 ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ 43 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 45 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 46 ГОРЊА ТВРЂАВА 48 ТЕРАЗИЈЕ 49 ВРАЧАР ПОЛЕ 50 НЕБОЈША КУЛА 52 ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ 53 БЕОГРАД 55 УСПРАВНА
БЕОГРАД 45 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 46 ГОРЊА ТВРЂАВА 48 ТЕРАЗИЈЕ 49 ВРАЧАР ПОЛЕ 50 НЕБОЈША КУЛА 52 ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ 53 БЕОГРАД 55 УСПРАВНА ЗЕМЉА Хаши ХОДОЧАШЋА ХОДОЧАШЋА Ходам са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу Стопала ми
ли нам шта Расцветавају нам се лобање од смеха Гледај нас нагледај се себе Чикамо те чудо (1954—1971) ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га
нам се лобање од смеха Гледај нас нагледај се себе Чикамо те чудо (1954—1971) ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га о скуте
мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине Дунаве БЕОГРАД Бела си кост међу облацима Ничеш из своје ломаче Из преоране хумке Из развејаног праха Ничеш из свога
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Код мога рођења није само датум био споран, већ и само место. Једни су биографи бележили Београд као место мога рођења, а други Смедерево.
Четвртог дана, он доби поштом једну карту адресирану: „Господину Илији Станојевићу глумцу. Београд: Кафана „Руски цар“. Пострестанте.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да је заборављен од Бога, а напуштен од пријатеља, препуштен својој судбини, стењао је народ под силним замахом. Београд је пао. Бугари су прешли границу... Ватрени и убиствени обруч се све више стезао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђурђу Бранковићу, чим је постао владар (1472), Мађари су одузели Београд, а Турци Крушевац и Голубац. Он је морао да призна и мађарску и турску врховну власт, а Турцима је морао још да плаћа
Изгубивши утврђени град Београд, Ђурађ се дао на посао да изгради нову тврђаву у Смедереву. Она је била завршена 1430. Исте године Турци су освојили
били путеви за Босну, те је њихова коњица из Врхбосне долазила до Јајца, па и у Угарску, коју је још једино штитио Београд.“ Идућих година освојили су Турци Ново Брдо, Стјепан Вукчић планине Црне Горе, а Млечићи Приморје.
име Алексе Ненадовића писао аустријском заповеднику Митезеру једно писмо, па су га Турци јануара 1804, кад је дошао у Београд митрополиту Леонтију, ухватили и ударили на муке (кидали му „кљештима месо са груди и ребара да би га присилили на
За владе београдског везира Мустафа-паше организовао је народну војску и с њом одбио јаничарски напад на Београд 1797—1798, а после смрти Мустафа-паше почео да организује отпор против дахија (ради тога 1803.
из Београда (где се био „побашио и постао господар“) у свој род у Босну, а кад је устанак избио, хтео је да се врати у Београд (где је имао кућу и жену) и покушао је то са војском од око 1500 људи, али је претрпео пораз код Чокешине и морао сам
Ово утврђење је постојало и пре Турака, па су га Турци — ради напада на Београд — преградили 1442, а Мухамед ИИ га оправио 1458. Сада је на томе месту споменик Незнаном јунаку. посестрима — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Дјецо, почео је рат! Јутрос је Београд бомбардован. Сви се збише у гомилу пред њом, а она их још једном свију редом погледа и понови им још једном, опширно
Нијемци су напали нашу земљу. Тукли су Београд авионима. Покушала је најзад, тужно и с напором, да се осмјехне на своје замукле ученике.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Чуђаше се његовој мудрости и разуму пак даде му за седиште у Фриоли горе Београд. Онде се већ и ожени, узе за се кћер некога Аранита храброга кнеза арванитскога, госпођу Анђелију.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Зашто да му зборим? Што да га карам? Карање нема! У војску терају сас зор, а у женидбу — јок! — Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мâзну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?!
Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашога Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!... О, бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу! Убаво си видим, демек, зашто је тој!
Кад би му споменули „више школе“, и да би добро било да је — кад му је већ бог дао свега доста — пошље у Београд, хаџи Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, и то би био знак да је љут тада, и
Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Призрен!... Мори, па и да си нема паре, што је па заб то?! Кад се деца милују, — што ги требају паре?!