Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Станика је имала само један мали Сименсов штедњак, а Стари машиницу за бријање коју је Влада дигао кренувши за Београде Тако је отац био приморан да поново оставља новац на страну за другу. Мене су искључивали из свега тога.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште виде а за часак тили Де с' магарци тамо осилили, Укочили дугоуве главе, Па се бече и чаршијом славе. Београде, мој бели лабуде, Ал' се јадан мене видиш туде, А крај тебе до две воде ладне Чине ми се кô да плачу јадне, Не
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Кажем ти, ништа; него су јошт невесели, ако им неће нико да узме кћер да игра. СТАНИЈА (седне опет): Еј Београде, Београде, у што те фалише! Ниси више Београд, него црноград.
СТАНИЈА (седне опет): Еј Београде, Београде, у што те фалише! Ниси више Београд, него црноград. ЉУБА: Па да видиш, кад стане музика и сви се увате под руку.
ЉУБА: Сад мушки љубе у руку девојке и жене. СТАНИЈА: Истину ли говориш? ЉУБА: Бога ми, мајка! СТАНИЈА: Еј Београде, како ли поцрни! (Запева.
СТАНИЈА: Да те је био, а не само псово. Како би се ти здрава. читава градила луда? Побогу, имаш ли памет? Еј, Београде, оћеш да поцрниш, какве се џгадије улегоше у тебе. (Опет удара сат.) Колико то изби? ЉУБА: Дванаест, мајка.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Десно: мрак све до Мале Азије. Овде: ноћ, топла и кратка. Тамо: године без повратка. Ој, Београде, Београде, Тужно је стати крај те ограде. И чути то што у вечној тузи Шушкају зрели кукурузи.
Десно: мрак све до Мале Азије. Овде: ноћ, топла и кратка. Тамо: године без повратка. Ој, Београде, Београде, Тужно је стати крај те ограде. И чути то што у вечној тузи Шушкају зрели кукурузи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Давор здраво ти, Цетиње дичио, Где ’но песник одоји песника! Давор здраво, Београде бели Што му гробак сузама преливаш!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Какву прекретницу садржи у себи оно Бранково насртљиво, одрешито и ђачки чедно: Београде, мој бели лабуде! Ту, у томе овако издвојеном стиху, један је прелом, и једна међа, и завет.
; има и песма: Београде, мали Цариграде! ОЧИ ЛУКАВЕ (стр. 147). Прештампано из Пачићеве збирке стр. 242—3. СНУ (стр. 149).