Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођу до Пожаревца и тамо су се с београдском војском добро тукли; београдске спа̓ије врате и̓ у Видин. Тако су опет полазили и Пореч узели.
Ранко [Лазаревић] шабачки из Свилеуве; кнез Никола из рудничке, кнез Петар из ћупријске; [Стеван Андрејић] Палалија из београдске; и за друге сам слушао које мој отац фали, али сам им имена поборавно.
нахије мој отац Алекса, Илија Бирчанин и Никола Грбовић, из рудничке нахије кнез Никола, из ћупријске кнез Петар, из београдске кнез Палалија, и кнез Станоје [Михајловић] из Зеока и јошт други.
са собом кнеза Теодосију из Кнића и Гружана око триста војника; Милан и Милош Обреновићи с Рудничанима, и горњи крај београдске нахије. Дођем ја. Он до Бога љутит; само што се поздрависмо, пак опет ћути. Мало после пита за војску.
Пишемо Карађорђу, да нам 14. августа дође у Боговађу увочи Велике Госпође. Наредимо и разрежемо од ваљевске, београдске и рудничке нахије да оближњи крајеви, за 1000 за скупштину, сву потребу донесу у монастир Боговађу, и оближњи̓ крајева
По неколико дана томе следује Аксентије [Миладиновић] кнез београдске нахије, и после оде кнез Аксентије са [Али-агом] Шерчесмом и преда војводу Милоша и проче. Ја пређем на Купинову.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Србије после деветогодишње борбе: већ после неколико месеци јавља се такав отпор да се паша није усуђивао изићи из београдске тврђаве. Нови је устанак почео готово пре него што је први био угушен. Нешто слично се видело 1914.
Осим тога су заједничким напорима загребачке и београдске академије постављене основе Јужнословенској енциклопедији. Сва научна и књижевна друштва у Загребу, Новом Саду и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
То светло, под којим си одрасла као неки изненађујуће леп цвет, претварало је све у чамотињу. Али већ прве београдске недеље уверила си се да је провинција неуништива и да је од ње немогуће побећи. Пратила те је попут лоше среће.
Помисли на његове београдске месеце у војсци, на бесциљна недељна лутања по тмурном станичном крају, на презир отмених београдских девојака према
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
његовог песништва, циклус Вукова азбука, написан је за потребе Акције описмењавања, коју је водила Образовна редакција Београдске телевизије. Радовић је први наш песник који је умео да се прилагоди условима стварања за радио и телевизију.
личности од папира и текстила (Аћим, и други лутани из серије На слово, на слово), људи-риме (Петроније и члан Београдске филхармоније), нацртана чудовишта (страшан лав).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Гоњена и од пештанске и од београдске владе, растрзана унутрашњим борбама, без сигурне материјалне подлоге и одређеног програма рада, Омладина није могла
Потом постаје судија, а 1831. председник суда у Београду (»президент славнога магистрата наије и вароши београдске«). Средина у коју је запао била је груба и сурова.
права, све до 1857. седео је у Сентомашу. 1857. пређе у Србију, и 1858. буде постављен за професора београдске гимназије. 1862. кренуо је лист Србска народност, који је био кратка века (1862. до 1863). Од 1864—1870.
Побратимство, ђачка дружина на београдској Великој школи, улази у његове идеје; »нова наука« захвата средње школе београдске, чак и Богословију и Војну академију.
1879. положио је докторат медицине. Служио је у Београду као лекар округа београдског и лекар београдске болнице (1881). Кад му је здравље опало, ступио је у војну службу.
(Мостар, 1893); Приморска обличја (Нови Сад, 1899); Три приповетке (Мостар, 1899); С мора и планине (Нови Сад, 1901); Београдске приче (Београд, 1902); Живот (Београд, 1904); Немирне душе (Београд, 1908).
Свршивши права 1868, служио је неко време у београдском суду. 1870. промени струку, постане професор београдске гимназије. Учествовао је у ратовима 1876—1878. године. У гимназији је остао до 1881.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Видећеш ти једног дана своје дете... Боље би ти било да скуваш кафу! Отишла... Пустили те тако у бели свет, на београдске улице, и дали ти хиљадарку да се испроводиш намртво, па си одмах иза ћошка купила: сладолед — триста жваку „хоби“ —
Мислим да би малој Ани савршено одговарао назив којим су овенчане неке београдске девојчице што непрестано зује по улицама на релацији Славија—Калемегдан: зову их наиме, лујикама!
Звоно: — Дајмивасу! — Тренутак! одговарам с беспрекорном интонацијом најразмаженије београдске секретарице. — Ко га тражи? Директор? Видећу да ли је газда у кабинету, сачекајте...
Али, било их је и који су морали да раде! То су радници београдске топлане ...“ Ту се увек, као, појављује радник београдске топлане и истркељише право у камеру како, ето, он и ове
Али, било их је и који су морали да раде! То су радници београдске топлане ...“ Ту се увек, као, појављује радник београдске топлане и истркељише право у камеру како, ето, он и ове ноћи мора да ради док се други проводе.
И због Чега да се угледају на оне несрећнике, песнике, што су као коректори цркавали по подрумима београдске штампарије од туберкулозе, кад им је рођени град крцат парфемима и икебанама?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Зар још питаш ?... У цркву... венчање... — Како ћу ? Немам венчане хаљине. — Којешта! Још те нису оставиле београдске предрасуде... Ти си образована учитељица! — Добро, чекај да се обучем...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Видиш ли потпис „Мирабо”. Знаш ли ко је то Мирабо? То сам ја, а ово је телеграм који сам написао за београдске листове да те и тамо оперем од бруке. На, пошљи ово на телеграф. (Даје му.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад блага месечева снага освоји пусте оранице, Кад умукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике београдске железничке станице На далеки пут пођу последњи возови...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Истина је јер плаче. Нека плаче, још нека плаче, до сунца нека плаче. Не би плакала да није. Ко зна какве су оне београдске жентураче биле! Можда је тај Цинцарин стварно излечио. Рекао би јој нешто, али не може, као од стида. Још нека плаче.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Од београдске тврђаве окренуте северу, од Калемегдана и Студентског трга, и Кнез-Михаилове, у часовима великих расветљења надносе се
становао у Јовановој, близу угла Вишњићеве, укосо од данас рабатне, приземне куће Велислава Вуловића, оног председника београдске општине који је дао да се, 1909, поплочају улице на падини према Душановој.
Конда, који је, док је био у турској војсци, чувао београдске опкопе према Сави, знао је све прелазе преко бедема. Он се први попео на па лисад близу Сава-капије, а онда помогао и
Васиној, да ли не хита, нарочито кад зађе у онај део улице што се, од зграде бивше Класне лутрије која је сада зграда Београдске банке, спушта ка Дунаву, да се нађе са браћом Обреновић, Јевремом и Јованом, чије улице ту, нешто ниже, пресецају
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
првог клијента податке по предмету, о коме ћу, забога, кроз неколико дана имати част да пледирам пред судом општине београдске.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У глави јој се вртело“. 376 Два млада тела, припијена и пресамићена на тесноме прозору београдске тврђаве, заједно дрхте и обамиру, падајући полако у чулну екстазу.
догађај могао непосредно перципирати, као што је то био случај са сценом између младог Вука и принцезе на прозору београдске тврђаве, он га мора у уобразиљи најпре сам склопити, враћајући појединости које су расејане делом у Дафинином, делом у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
дело, 5, под бр. 12), а то је очевидно онај исти примерак Горестног плача који је, заведен под бр. 4518, био својина београдске Народне библиотеке и који је 6. априла 1941. изгорео.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најзад, Душан Ковачевић (1948) наставља традицију Нушићеве, београдске комедиографије: Маратонци трче почасни круг (1973), Балкански шпијун (1983); Свети Георгије убива аждаху (1986).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Абердар (1842–1893), песник, филозоф, дипломата, академик, министар просвете и српски задужбинар, потиче из угледне београдске породице. Гимназију је завршио у Београду, а затим је студирао филозофију у Бечу, Минхену, Паризу и Оксфорду.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Родио сам се у једној старој кућици, у близини београдске Саборне цркве. Та кућица доцније збрисана са земље и наместо ње се сад диже велика палата Народне банке, тако да су
– Шта је окупио ту неке жудње, неке снове и неке распламћене палаче као да смо ми београдске госпе па да зинемо кад он зановета. – Чујмо даље!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђорђије Гузоња — Ђорђе Миловановић, родом из Железника, угледна личност у првом устанку (био је једно време управник београдске тврђаве).